< Psalmen 50 >
1 Een psalm van Asaf. De God der goden, de HEERE spreekt, en roept de aarde, van den opgang der zon tot aan haar ondergang.
Асаф язған күй: — Қадир Худа, йәни Пәрвәрдигар еғиз ечип, Күнчиқиштин күнпетишқичә йәр йүзидикиләргә мураҗиәт қилди.
2 Uit Sion, de volkomenheid der schoonheid, verschijnt God blinkende.
Гөзәлликниң җәвһири болған Зион теғидин, Худа җулалиди.
3 Onze God zal komen en zal niet zwijgen; een vuur voor Zijn aangezicht zal verteren, en rondom Hem zal het zeer stormen.
Худайимиз келиду, У һәргизму сүкүт ичидә турмайду; Униң алдида йәвәткүчи от келиду; Униң әтрапида зор боран-чапқун қайнайду.
4 Hij zal roepen tot den hemel van boven, en tot de aarde, om Zijn volk te richten.
Өз хәлқини сорақ қилиш үчүн, У жуқуридин асманларни, Йәрниму гувалиққа чақириду: —
5 Verzamelt Mij Mijn gunstgenoten, die Mijn verbond maken met offerande!
«Мениң мөмин бәндилиримни, Йәни Мән билән қурбанлиқ арқилиқ әһдә түзгүчиләрни һозурумға чақирип жиғиңлар!»
6 En de hemelen verkondigen Zijn gerechtigheid; want God Zelf is Rechter. (Sela)
Асманлар униң һәққанийлиғини елан қилиду, Чүнки Худа Өзи сорақ қилғучидур! (Селаһ)
7 Hoort, Mijn volk! en Ik zal spreken; Israel! en Ik zal onder u betuigen; Ik, God, ben uw God.
«Аңлаңлар, и хәлқим, Мән сөз қилай; И Исраил, Мән саңа һәқиқәтни ейтип қояйки, Мәнки Худа, сениң Худайиңдурмән.
8 Om uw offeranden zal Ik u niet straffen, want uw brandofferen zijn steeds voor Mij.
Һазир әйиплигиним сениң қурбанлиқлириң сәвәвидин, Яки һемишә алдимда сунулидиған көйдүрмә қурбанлиқлириң сәвәвидин әмәс;
9 Ik zal uit uw huis geen var nemen, noch bokken uit uw kooien;
Мән сениң еғилиңдин һеч бир өкүзни, Қотанлириңдин һеч бир текини алмақчи әмәсмән.
10 Want al het gedierte des wouds is Mijn, de beesten op duizend bergen.
Чүнки орманлиқлардики барлиқ һайванатлар Маңа мәнсуптур, Миңлиған тағдики мал-варанларму Мениңкидур;
11 Ik ken al het gevogelte der bergen, en het wild des velds is bij Mij.
Тағлардики пүтүн учар-қанатларни билимән, Даладики барлиқ җаниварлар Мениңкидур.
12 Zo Mij hongerde, Ik zou het u niet zeggen; want Mijn is de wereld en haar volheid.
Қарним ачсиму саңа ейтмаймән; Чүнки аләм вә униңға толған һәммә нәрсиләр Мениңкидур.
13 Zou Ik stierenvlees eten, of bokkenbloed drinken?
Әҗәба, Мән өкүзниң гөшини йәмдимән? Текиниң қенини ичәмдимән?
14 Offert Gode dank, en betaalt den Allerhoogste uw geloften.
Қурбанлиқ сүпитидә Худаға тәшәккүрләрни ейт; Һәммидин Алий Болғучиға қилған вәдәңгә вапа қил.
15 En roept Mij aan in den dag der benauwdheid; Ik zal er u uithelpen, en gij zult Mij eren.
Бешиңға күн чүшкәндә Маңа мураҗиәт қил; Мән сени қутулдуримән, Сән болсаң Мени улуқлиғайсән».
16 Maar tot den goddeloze zegt God: Wat hebt gij Mijn inzettingen te vertellen, en neemt Mijn verbond in uw mond?
Лекин рәзилләргә Худа шундақ дәйду: — «Мениң әмирлиримни баян қилишқа немә һәққиң бар? Әһдәмни тилға алғидәк сән ким едиң?
17 Dewijl gij de kastijding haat, en Mijn woorden achter u henenwerpt.
Сән Мениң тәлимлиримдин йиргәндиң, Сөзлиримни рәт қилдиң әмәсму?
18 Indien gij een dief ziet, zo loopt gij met hem; en uw deel is met de overspelers.
Оғрини көрсәң, сән униңдин зоқ алдиң, Зинахорлар билән шерик болдуң;
19 Uw mond slaat gij in het kwade, en uw tong koppelt bedrog.
Ағзиңдин яман гәп чүшмәйду; Тилиң ялғанчилиқни тоқуйду.
20 Gij zit, gij spreekt tegen uw broeder; tegen den zoon uwer moeder geeft gij lastering uit.
Өз қериндишиңниң яман гепини қилип олтирисән, Анаңниң оғлиға төһмәт қилисән.
21 Deze dingen doet gij, en Ik zwijg; gij meent, dat Ik te enenmale ben, gelijk gij; Ik zal u straffen, en zal het ordentelijk voor uw ogen stellen.
Сән бу ишларни қилғиниңда, Мән үн чиқармидим; Дәрвәқә, сән Мени өзүңгә охшаш дәп ойлидиң; Лекин Мән сени әйипләп, Бу ишларни көз алдиңда әйни бойичә саңа көрситимән.
22 Verstaat dit toch, gij godvergetenden! opdat Ik niet verscheure en niemand redde.
— И, Тәңрини унтуғанлар, буни көңүл қоюп аңлаңлар! Болмиса, силәрни парә-парә қиливетимән; Һеч ким силәрни қутқузалмайду.
23 Wie dankoffert, die zal Mij eren; en wie zijn weg wel aanstelt, dien zal Ik Gods heil doen zien.
Бирақ қурбанлиқ сүпитидә рәхмәт ейтқанларниң һәр қайсиси Маңа шәрәп кәлтүриду; Шундақ қилип, униңға Өз ниҗатлиғимни көрситишимгә йол тәйярлиған болиду.