Psalmen 44
1 Een onderwijzing, voor den opperzangmeester, onder de kinderen van Korach. O God! wij hebben het met onze oren gehoord, onze vaders hebben het ons verteld: Gij hebt een werk gewrocht in hun dagen, in de dagen van ouds.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Gij hebt de heidenen met Uw hand uit de bezitting verdreven, maar henlieden geplant; Gij hebt de volken geplaagd, henlieden daarentegen doen voortschieten.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Want zij hebben het land niet geerfd door hun zwaard, en hun arm heeft hun geen heil gegeven; maar Uw rechterhand, en Uw arm, en het licht Uws aangezichts, omdat Gij een welbehagen in hen hadt.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Gij Zelf zijt mijn Koning, o God! gebied de verlossingen Jakobs.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Door U zullen wij onze wederpartijders met hoornen stoten; in Uw Naam zullen wij vertreden, die tegen ons opstaan.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Want ik vertrouw niet op mijn boog, en mijn zwaard zal mij niet verlossen.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Maar Gij verlost ons van onze wederpartijders, en Gij maakt onze haters beschaamd.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 In God roemen wij den gansen dag, en Uw Naam zullen wij loven in eeuwigheid. (Sela)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Maar nu hebt Gij ons verstoten en te schande gemaakt, dewijl Gij met onze krijgsheiren niet uittrekt.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Gij doet ons achterwaarts keren van den wederpartijder; en onze haters beroven ons voor zich.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Gij geeft ons over als schapen ter spijze, en Gij verstrooit ons onder de heidenen.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Gij verkoopt Uw volk om geen waardij; en Gij verhoogt hun prijs niet.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Gij stelt ons onze naburen tot smaad, tot spot en schimp dengenen, die rondom ons zijn.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Gij stelt ons tot een spreekwoord onder de heidenen, tot een hoofdschudding onder de volken.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Mijn schande is den gansen dag voor mij, en de schaamte mijns aangezichts bedekt mij;
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 Om de stem des honers en des lasteraars, vanwege den vijand en den wraakgierige.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Dit alles is ons overkomen, nochtans hebben wij U niet vergeten, noch valselijk gehandeld tegen Uw verbond.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Ons hart is niet achterwaarts gekeerd, noch onze gang geweken van Uw pad.
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Hoewel Gij ons verpletterd hebt in een plaats der draken, en ons met een doodsschaduw bedekt hebt.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Zo wij den Naam onzes Gods hadden vergeten, en onze handen tot een vreemden God uitgebreid,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Zou God zulks niet onderzoeken? Want Hij weet de verborgenheden des harten.
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Maar om Uwentwil worden wij den gansen dag gedood; wij worden geacht als slachtschapen.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Waak op, waarom zoudt Gij slapen, HEERE! Ontwaak, verstoot niet in eeuwigheid.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Waarom zoudt Gij Uw aangezicht verbergen, onze ellende en onze onderdrukking vergeten?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Want onze ziel is in het stof nedergebogen; onze buik kleeft aan de aarde.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Sta op, ons ter hulp, en verlos ons om Uwer goedertierenheid wil.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
