Psalmen 38
1 Een psalm van David, om te doen gedenken. O HEERE! straf mij niet in Uw groten toorn, en kastijd mij niet in Uw grimmigheid.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 Want Uw pijlen zijn in mij gedaald, en Uw hand is op mij nedergedaald.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Er is niets geheels in mijn vlees, vanwege Uw gramschap; er is geen vrede in mijn beenderen, vanwege mijn zonde.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Want mijn ongerechtigheden gaan over mijn hoofd; als een zware last zijn zij mij te zwaar geworden.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Mijn etterbuilen stinken, zij zijn vervuild, vanwege mijn dwaasheid.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Ik ben krom geworden, ik ben uitermate zeer nedergebogen; ik ga den gansen dag in het zwart.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Want mijn darmen zijn vol van een verachtelijke plage, en er is niets geheels in mijn vlees.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Ik ben verzwakt, en uitermate zeer verbrijzeld; ik brul van het geruis mijns harten.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 HEERE! voor U is al mijn begeerte; en mijn zuchten is voor U niet verborgen.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mijn hart keert om en om, mijn kracht heeft mij verlaten; en het licht mijner ogen, ook zij zelven zijn niet bij mij.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Mijn liefhebbers en mijn vrienden staan van tegenover mijn plage, en mijn nabestaanden staan van verre.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 En die mijn ziel zoeken, leggen mij strikken; en die mijn kwaad zoeken, spreken verdervingen, en zij overdenken den gansen dag listen.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Ik daarentegen ben als een dove, ik hoor niet, en als een stomme, die zijn mond niet opendoet.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Ja, ik ben als een man, die niet hoort, en in wiens mond geen tegenredenen zijn.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 Want op U, HEERE! hoop ik; Gij zult verhoren, HEERE, mijn God!
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Want ik zeide: Dat zij zich toch over mij niet verblijden! Wanneer mijn voet zou wankelen, zo zouden zij zich tegen mij groot maken.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Want ik ben tot hinken gereed, en mijn smart is steeds voor mij.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Want ik maak U mijn ongerechtigheid bekend, ik ben bekommerd vanwege mijn zonde.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Maar mijn vijanden zijn levende, worden machtig; en die mij om valse oorzaken haten, worden groot.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 En die kwaad voor goed vergelden, staan mij tegen, omdat ik het goede najaag.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 Verlaat mij niet, o HEERE, mijn God! wees niet verre van mij.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Haast U tot mijn hulp, HEERE, mijn Heil!
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
