Psalmen 139
1 Een psalm van David, voor den opperzangmeester. HEERE! Gij doorgrondt en kent mij.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Gij weet mijn zitten en mijn opstaan; Gij verstaat van verre mijn gedachten.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Gij omringt mijn gaan en mijn liggen; en Gij zijt al mijn wegen gewend.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Als er nog geen woord op mijn tong is, zie, Heere! Gij weet het alles.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Gij bezet mij van achteren en van voren, en Gij zet Uw hand op mij.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 De kennis is mij te wonderbaar, zij is hoog, ik kan er niet bij.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Waar zou ik heengaan voor Uw Geest en waar zou ik heenvlieden voor Uw aangezicht?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 Zo ik opvoer ten hemel, Gij zijt daar; of bedde ik mij in de hel, zie, Gij zijt daar. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Nam ik vleugelen des dageraads, woonde ik aan het uiterste der zee;
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Ook daar zou Uw hand mij geleiden, en Uw rechterhand zou mij houden.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Indien ik zeide: De duisternis zal mij immers bedekken; dan is de nacht een licht om mij.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Ook verduistert de duisternis voor U niet; maar de nacht licht als de dag; de duisternis is als het licht.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Want Gij bezit mijn nieren; Gij hebt mij in mijner moeders buik bedekt.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Ik loof U, omdat ik op een heel vreselijke wijze wonderbaarlijk gemaakt ben; wonderlijk zijn Uw werken! ook weet het mijn ziel zeer wel.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Mijn gebeente was voor U niet verholen, als ik in het verborgene gemaakt ben, en als een borduursel gewrocht ben, in de nederste delen der aarde.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Uw ogen hebben mijn ongevormden klomp gezien; en al deze dingen waren in Uw boek geschreven, de dagen als zij geformeerd zouden worden, toen nog geen van die was.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 Daarom, hoe kostelijk zijn mij, o God, Uw gedachten! hoe machtig veel zijn haar sommen!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Zoude ik ze tellen? Harer is meer, dan des zands; word ik wakker, zo ben ik nog bij U.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 O God! dat Gij den goddeloze ombracht! en gij, mannen des bloeds, wijkt van mij!
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Die van U schandelijk spreken, en Uw vijanden ijdellijk verheffen.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Zou ik niet haten, HEERE! die U haten? en verdriet hebben in degenen, die tegen U opstaan?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Ik haat hen met volkomen haat, tot vijanden zijn zij mij.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Doorgrond mij, o God! en ken mijn hart; beproef mij, en ken mijn gedachten.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 En zie, of bij mij een schadelijke weg zij; en leid mij op den eeuwigen weg.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
