Spreuken 16
1 De mens heeft schikkingen des harten; maar het antwoord der tong is van den HEERE.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Alle wegen des mans zijn zuiver in zijn ogen; maar de HEERE weegt de geesten.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Wentel uw werken op den HEERE, en uw gedachten zullen bevestigd worden.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 De HEERE heeft alles gewrocht om Zijns Zelfs wil; ja, ook den goddeloze tot den dag des kwaads.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Al wie hoog is van hart, is den HEERE een gruwel; hand aan hand, zal hij niet onschuldig zijn.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Door goedertierenheid en trouw wordt de misdaad verzoend; en door de vreze des HEEREN wijkt men af van het kwade.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Als iemands wegen den HEERE behagen, zo zal Hij ook zijn vijanden met hem bevredigen.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Beter is een weinig met gerechtigheid, dan de veelheid der inkomsten zonder recht.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 Het hart des mensen overdenkt zijn weg; maar de HEERE stiert zijn gang.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Waarzegging is op de lippen des konings; zijn mond zal niet overtreden in het gericht.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Een rechte waag en weegschaal zijn des HEEREN; alle weegstenen des zaks zijn Zijn werk.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Het is der koningen gruwel goddeloosheid te doen; want door gerechtigheid wordt de troon bevestigd.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 De lippen der gerechtigheid zijn het welgevallen der koningen; en elkeen van hen zal liefhebben dien, die rechte dingen spreekt.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 De grimmigheid des konings is als de boden des doods; maar een wijs man zal die verzoenen.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 In het licht van des konings aangezicht is leven; en zijn welgevallen is als een wolk des spaden regens.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 Hoeveel beter is het wijsheid te bekomen, dan uitgegraven goud, en uitnemender, verstand te bekomen, dan zilver!
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 De baan der oprechten is van het kwaad af te wijken; hij behoedt zijn ziel, die zijn weg bewaart.
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Hovaardigheid is voor de verbreking, en hoogheid des geestes voor den val.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Het is beter nederig van geest te zijn met de zachtmoedigen, dan roof te delen met de hovaardigen.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Die op het woord verstandelijk let, zal het goede vinden; en die op den HEERE vertrouwt, is welgelukzalig.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 De wijze van hart zal verstandig genoemd worden; en de zoetheid der lippen zal de lering vermeerderen.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Het verstand dergenen, die het bezitten, is een springader des levens; maar de tucht der dwazen is dwaasheid.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Het hart eens wijzen maakt zijn mond verstandig, en zal op zijn lippen de lering vermeerderen.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Liefelijke redenen zijn een honigraat, zoet voor de ziel, en medicijn voor het gebeente.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Er is een weg, die iemand recht schijnt; maar het laatste van dien zijn wegen des doods.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 De ziel des arbeidzamen arbeidt voor zichzelven; want zijn mond buigt zich voor hem.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Een Belialsman graaft kwaad; en op zijn lippen is als brandend vuur.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Een verkeerd man zal krakeel inwerpen; en een oorblazer scheidt den voornaamsten vriend.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Een man des gewelds verlokt zijn naaste, en hij leidt hem in een weg, die niet goed is.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Hij sluit zijn ogen, om verkeerdheden te bedenken; zijn lippen bijtende, volbrengt hij het kwaad.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 De grijsheid is een sierlijke kroon; zij wordt op den weg der gerechtigheid gevonden.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 De lankmoedige is beter dan de sterke; en die heerst over zijn geest, dan die een stad inneemt.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Het lot wordt in den schoot geworpen; maar het gehele beleid daarvan is van den HEERE.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
