< Spreuken 13 >
1 Een wijs zoon hoort de tucht des vaders; maar een spotter hoort de bestraffing niet.
Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
2 Een ieder zal van de vrucht des monds het goede eten; maar de ziel der trouwelozen het geweld.
Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
3 Die zijn mond bewaart, behoudt zijn ziel; maar voor hem is verstoring, die zijn lippen wijd opendoet.
Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
4 De ziel des luiaards is begerig, doch er is niets; maar de ziel der vlijtigen zal vet gemaakt worden.
Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
5 De rechtvaardige haat leugentaal; maar de goddeloze maakt zich stinkende, en doet zich schaamte aan.
На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
6 De gerechtigheid bewaart den oprechte van weg; maar de goddeloosheid zal den zondaar omkeren.
Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
7 Er is een, die zichzelven rijk maakt, en niet met al heeft, en een, die zichzelven arm maakt, en heeft veel goed.
Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8 Het rantsoen van ieders ziel is zijn rijkdom; maar de arme hoort het schelden niet.
Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
9 Het licht der rechtvaardigen zal zich verblijden; maar de lamp der goddelozen zal uitgeblust worden.
Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
10 Door hovaardigheid maakt men niet dan gekijf; maar bij de beradenen is wijsheid.
Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
11 Goed, van ijdelheid gekomen, zal verminderd worden; maar die met de hand vergadert, zal het vermeerderen.
Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
12 De uitgestelde hoop krenkt het hart; maar de begeerte, die komt, is een boom des levens.
Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13 Die het woord veracht, die zal verdorven worden; maar wie het gebod vreest, dien zal vergolden worden.
Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
14 Des wijzen leer is een springader des levens, om af te wijken van de strikken des doods.
Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
15 Goed verstand geeft aangenaamheid; maar de weg der trouwelozen is streng.
Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16 Al wie kloekzinnig is, handelt met wetenschap; maar een zot breidt dwaasheid uit.
Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
17 Een goddeloze bode zal in het kwaad vallen; maar een trouw gezant is medicijn.
Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
18 Armoede en schande is desgenen, die de tucht verwerpt; maar die de bestraffing waarneemt; zal geeerd worden.
Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19 De begeerte, die geschiedt, is zoet voor de ziel; maar het is den zotten een gruwel van het kwade af te wijken.
Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20 Die met de wijzen omgaat, zal wijs worden; maar die der zotten metgezel is, zal verbroken worden.
Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21 Het kwaad zal de zondaars vervolgen; maar den rechtvaardige zal men goed vergelden.
Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22 De goede zal zijner kinders kinderen doen erven; maar het vermogen des zondaars is voor den rechtvaardige weggelegd.
Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
23 Het ploegen der armen geeft veelheid der spijze; maar daar is een, die verteerd wordt door gebrek van oordeel.
Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24 Die zijn roede inhoudt, haat zijn zoon; maar die hem liefheeft, zoekt hem vroeg met tuchtiging.
Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
25 De rechtvaardige eet tot verzadiging zijner ziel toe; maar de buik der goddelozen zal gebrek hebben.
Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.