Mattheüs 15
1 Toen kwamen tot Jezus enige Schriftgeleerden en Farizeen, die van Jeruzalem waren, zeggende:
Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2 Waarom overtreden Uw discipelen de inzetting der ouden? Want zij wassen hun handen niet, wanneer zij brood zullen eten.
Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3 Maar Hij, antwoordende, zeide tot hen: Waarom overtreedt ook gij het gebod Gods, door uw inzetting?
А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4 Want God heeft geboden, zeggende: Eert uw vader en moeder, en: Wie vader of moeder vloekt, die zal den dood sterven.
Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5 Maar gij zegt: Zo wie tot vader of moeder zal zeggen: Het is een gave, zo wat u van mij zou kunnen ten nutte komen;
А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;
6 en zijn vader of zijn moeder geenszins zal eren, die voldoet. En gij hebt alzo Gods gebod krachteloos gemaakt door uw inzetting.
Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7 Gij geveinsden! Wel heeft Jesaja van u geprofeteerd, zeggende:
Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8 Dit volk genaakt Mij met hun mond, en eert Mij met de lippen, maar hun hart houdt zich verre van Mij;
Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9 Doch tevergeefs eren zij Mij, lerende leringen, die geboden van mensen zijn.
Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10 En als Hij de schare tot Zich geroepen had, zeide Hij tot hen: Hoort en verstaat.
И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11 Hetgeen ten monde ingaat, ontreinigt den mens niet; maar hetgeen ten monde uitgaat, dat ontreinigt den mens.
Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12 Toen kwamen Zijn discipelen tot Hem, en zeiden tot Hem: Weet Gij wel, dat de Farizeen deze rede horende, geergerd zijn geweest?
Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13 Maar Hij, antwoordende zeide: Alle plant, die Mijn hemelse Vader niet geplant heeft, zal uitgeroeid worden.
А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14 Laat hen varen; zij zijn blinde leidslieden der blinden. Indien nu de blinde den blinde leidt, zo zullen zij beiden in den gracht vallen.
Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15 En Petrus, antwoordende, zeide tot Hem: Verklaar ons deze gelijkenis.
А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16 Maar Jezus zeide: Zijt ook gijlieden alsnog onwetende?
А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17 Verstaat gij nog niet, dat al wat ten monde ingaat, in den buik komt, en in de heimelijkheid wordt uitgeworpen?
Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18 Maar die dingen, die ten monde uitgaan, komen voort uit het hart, en dezelve ontreinigen den mens.
А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19 Want uit het hart komen voort boze bedenkingen, doodslagen, overspelen, hoererijen, dieverijen, valse getuigenissen, lasteringen.
Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20 Deze dingen zijn het, die den mens ontreinigen; maar het eten met ongewassen handen ontreinigt den mens niet.
И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21 En Jezus van daar gaande, vertrok naar de delen van Tyrus en Sidon.
И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22 En ziet, een Kananese vrouw, uit die landpalen komende, riep tot Hem, zeggende: Heere! Gij Zone Davids, ontferm U mijner! mijn dochter is deerlijk van den duivel bezeten.
И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23 Doch Hij antwoordde haar niet een woord. En Zijn discipelen, tot Hem komende, baden Hem, zeggende: Laat haar van U; want zij roept ons na.
А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24 Maar Hij, antwoordende, zeide: Ik ben niet gezonden, dan tot de verloren schapen van het huis Israels.
А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25 En zij kwam en aanbad Hem, zeggende: Heere, help mij!
А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26 Doch Hij antwoordde en zeide: Het is niet betamelijk het brood der kinderen te nemen, en den hondekens voor te werpen.
А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27 En zij zeide: Ja, Heere! doch de hondekens eten ook van de brokjes die er vallen van de tafel van hun heren.
А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28 Toen antwoordde Jezus, en zeide tot haar: O vrouw! groot is uw geloof; u geschiede, gelijk gij wilt. En haar dochter werd gezond van diezelfde ure.
Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29 En Jezus, van daar vertrekkende, kwam aan de zee van Galilea, en klom op den berg, en zat daar neder.
И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30 En vele scharen zijn tot Hem gekomen, hebbende bij zich kreupelen, blinden, stommen, lammen, en vele anderen, en wierpen ze voor de voeten van Jezus; en Hij genas dezelve.
И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31 Alzo dat de scharen zich verwonderden, ziende de stommen sprekende, de lammen gezond, de kreupelen wandelende, en de blinden ziende; en zij verheerlijkten den God Israels.
Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32 En Jezus, Zijn discipelen tot Zich geroepen hebbende, zeide: Ik word innerlijk met ontferming bewogen over de schare, omdat zij nu drie dagen bij Mij gebleven zijn, en hebben niet wat zij eten zouden; en Ik wil hen niet nuchteren van Mij laten, opdat zij op den weg niet bezwijken.
А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33 En Zijn discipelen zeiden tot Hem: Van waar zullen wij zovele broden in de woestijn bekomen, dat wij zulk een grote schare zouden verzadigen?
И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34 En Jezus zeide tot hen: Hoevele broden hebt gij? Zij zeiden: Zeven, en weinige visjes.
И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35 En Hij gebood den scharen neder te zitten op de aarde.
И заповеди народу да поседају по земљи.
36 En Hij nam de zeven broden en de vissen, en als Hij gedankt had, brak Hij ze, en gaf ze Zijn discipelen; en de discipelen gaven ze aan de schare.
И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37 En zij aten allen en werden verzadigd, en zij namen op, het overschot der brokken, zeven volle manden.
И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38 En die daar gegeten hadden, waren vier duizend mannen, zonder de vrouwen en kinderen.
А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39 En de scharen van Zich gelaten hebbende, ging Hij in het schip, en kwam in de landpalen van Magdala.
И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
