Johannes 1
1 In den beginne was het Woord, en het Woord was bij God, en het Woord was God.
У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
2 Dit was in den beginne bij God.
Она беше у почетку у Бога.
3 Alle dingen zijn door Hetzelve gemaakt, en zonder Hetzelve is geen ding gemaakt, dat gemaakt is.
Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
4 In Hetzelve was het Leven, en het Leven was het Licht der mensen.
У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
5 En het Licht schijnt in de duisternis, en de duisternis heeft hetzelve niet begrepen.
И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
6 Er was een mens van God gezonden, wiens naam was Johannes.
Посла Бог човека по имену Јована.
7 Deze kwam tot een getuigenis, om van het Licht te getuigen, opdat zij allen door hem geloven zouden.
Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
8 Hij was het Licht niet, maar was gezonden, opdat hij van het Licht getuigen zou.
Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
9 Dit was het waarachtige Licht, Hetwelk verlicht een iegelijk mens, komende in de wereld.
Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
10 Hij was in de wereld, en de wereld is door Hem gemaakt; en de wereld heeft Hem niet gekend.
На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
11 Hij is gekomen tot het Zijne, en de Zijnen hebben Hem niet aangenomen.
К својима дође, и своји Га не примише.
12 Maar zovelen Hem aangenomen hebben, dien heeft Hij macht gegeven kinderen Gods te worden, namelijk die in Zijn Naam geloven;
А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
13 Welke niet uit den bloede, noch uit den wil des vleses, noch uit den wil des mans, maar uit God geboren zijn.
Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14 En het Woord is vlees geworden, en heeft onder ons gewoond (en wij hebben Zijn heerlijkheid aanschouwd, een heerlijkheid als des Eniggeborenen van den Vader), vol van genade en waarheid.
И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
15 Johannes getuigt van Hem, en heeft geroepen, zeggende: Deze was het, van Welken ik zeide: Die na mij komt, is voor mij geworden, want Hij was eer dan ik.
Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
16 En uit Zijn volheid hebben wij allen ontvangen, ook genade voor genade.
И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
17 Want de wet is door Mozes gegeven, de genade en de waarheid is door Jezus Christus geworden.
Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
18 Niemand heeft ooit God gezien; de eniggeboren Zoon, Die in den schoot des Vaders is, Die heeft Hem ons verklaard.
Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
19 En dit is de getuigenis van Johannes, toen de Joden enige priesters en Levieten afzonden van Jeruzalem, opdat zij hem zouden vragen: Wie zijt gij?
И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
20 En hij beleed en loochende het niet; en beleed: Ik ben de Christus niet.
И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
21 En zij vraagden hem: Wat dan? Zijt gij Elias? En hij zeide: Ik ben die niet. Zijt gij de profeet? En hij antwoordde: Neen.
И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
22 Zij zeiden dan tot hem: Wie zijt gij? opdat wij antwoord geven mogen dengenen, die ons gezonden hebben; wat zegt gij van uzelven?
А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
23 Hij zeide: Ik ben de stem des roependen in de woestijn: Maakt den weg des Heeren recht, gelijk Jesaja, de profeet, gesproken heeft.
Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
24 En de afgezondenen waren uit de Farizeen;
И беху посланици од фарисеја,
25 En zij vraagden hem en spraken tot hem: Waarom doopt gij dan, zo gij de Christus niet zijt, noch Elias, noch de profeet?
И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
26 Johannes antwoordde hun, zeggende: Ik doop met water, maar Hij staat midden onder ulieden, Dien gij niet kent;
Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
27 Dezelve is het, Die na mij komt, Welke voor mij geworden is, Wien ik niet waardig ben, dat ik Zijn schoenriem zou ontbinden.
Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
28 Deze dingen zijn geschied in Bethabara, over de Jordaan, waar Johannes was dopende.
Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
29 Des anderen daags zag Johannes Jezus tot zich komende, en zeide: Zie het Lam Gods, Dat de zonde der wereld wegneemt!
А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
30 Deze is het, van Welken ik gezegd heb: Na mij komt een Man, Die voor mij geworden is, want Hij was eer dan ik.
Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
31 En ik kende Hem niet; maar opdat Hij aan Israel zou geopenbaard worden, daarom ben ik gekomen, dopende met het water.
И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
32 En Johannes getuigde, zeggende: Ik heb den Geest zien nederdalen uit den hemel, gelijk een duif, en bleef op Hem.
И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
33 En ik kende Hem niet; maar Die mij gezonden heeft, om te dopen met water, Die had mij gezegd: Op Welken gij den Geest zult zien nederdalen, en op Hem blijven, Deze is het, Die met den Heiligen Geest doopt.
И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
34 En ik heb gezien, en heb getuigd, dat Deze de Zoon van God is.
И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
35 Des anderen daags wederom stond Johannes, en twee uit zijn discipelen.
А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
36 En ziende op Jezus, daar wandelende, zeide hij: Ziet, het Lam Gods!
И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
37 En die twee discipelen hoorden hem dat spreken, en zij volgden Jezus.
И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38 En Jezus Zich omkerende, en ziende hen volgen, zeide tot hen: Wat zoekt gij? En zij zeiden tot Hem: Rabbi! (hetwelk is te zeggen, overgezet zijnde, Meester) waar woont Gij?
А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
39 Hij zeide tot hen: Komt en ziet! Zij kwamen en zagen, waar Hij woonde, en bleven dien dag bij Hem. En het was omtrent de tiende ure.
И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
40 Andreas, de broeder van Simon Petrus, was een van de twee, die het van Johannes gehoord hadden, en Hem gevolgd waren.
А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
41 Deze vond eerst zijn broeder Simon, en zeide tot hem: Wij hebben gevonden den Messias, hetwelk is, overgezet zijnde, de Christus.
Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
42 En hij leidde hem tot Jezus. En Jezus, hem aanziende, zeide: Gij zijt Simon, de zoon van Jonas; gij zult genaamd worden Cefas, hetwelk overgezet wordt Petrus.
И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
43 Des anderen daags wilde Jezus heengaan naar Galilea, en vond Filippus, en zeide tot hem: Volg Mij.
А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
44 Filippus nu was van Bethsaida, uit de stad van Andreas en Petrus.
А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
45 Filippus vond Nathanael en zeide tot hem: Wij hebben Dien gevonden, van Welken Mozes in de wet geschreven heeft, en de profeten, namelijk Jezus, den zoon van Jozef, van Nazareth.
Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
46 En Nathanael zeide tot hem: Kan uit Nazareth iets goeds zijn? Filippus zeide tot hem: Kom en zie.
И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
47 Jezus zag Nathanael tot Zich komen, en zeide van hem: Zie, waarlijk een Israeliet, in welken geen bedrog is.
А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
48 Nathanael zeide tot Hem: Van waar kent Gij mij? Jezus antwoordde en zeide tot hem: Eer u Filippus riep, daar gij onder den vijgeboom waart, zag Ik u.
Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
49 Nathanael antwoordde en zeide tot Hem: Rabbi! Gij zijt de Zone Gods, Gij zijt de Koning Israels.
Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
50 Jezus antwoordde en zeide tot hem: Omdat Ik u gezegd heb: Ik zag u onder de vijgeboom, zo gelooft gij; gij zult grotere dingen zien dan deze.
Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
51 En Hij zeide tot hem: Voorwaar, voorwaar zeg Ik ulieden: Van nu aan zult gij den hemel zien geopend, en de engelen Gods opklimmende en nederdalende op den Zoon des mensen.
И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
