Johannes 5
1 Na dezen was een feest der Joden, en Jezus ging op naar Jeruzalem.
А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2 En er is te Jeruzalem aan de Schaaps poort, een badwater, hetwelk in het Hebreeuws toegenaamd wordt Bethesda, hebbende vijf zalen.
У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3 In dezelve lag een grote menigte van kranken, blinden, kreupelen, verdorden, wachtende op de roering des waters.
У којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4 Want een engel daalde neder op zekeren tijd in dat badwater, en beroerde het water; die dan eerst daarin kwam, na de beroering van het water, die werd gezond, van wat ziekte hij ook bevangen was.
Јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5 En aldaar was een zeker mens, die acht en dertig jaren krank gelegen had.
А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
6 Jezus, ziende dezen liggen, en wetende, dat hij nu langen tijd gelegen had, zeide tot hem: Wilt gij gezond worden?
Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7 De kranke antwoordde Hem: Heere, ik heb geen mens, om mij te werpen in het badwater, wanneer het water beroerd wordt; en terwijl ik kom, zo daalt een ander voor mij neder.
Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
8 Jezus zeide tot hem: Sta op, neem uw beddeken op, en wandel.
Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9 En terstond werd de mens gezond, en nam zijn beddeken op en wandelde. En het was sabbat op denzelven dag.
И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
10 De Joden zeiden dan tot dengene, die genezen was: Het is sabbat; het is u niet geoorloofd het beddeken te dragen.
Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
11 Hij antwoordde hun: Die mij gezond gemaakt heeft, Die heeft mij gezegd: Neem uw beddeken op, en wandel.
А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12 Zij vraagden hem dan: Wie is de Mens, Die u gezegd heeft: Neem uw beddeken op, en wandel?
А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13 En die gezond gemaakt was, wist niet, Wie Hij was; want Jezus was ontweken, alzo er een grote schare in die plaats was.
А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
14 Daarna vond hem Jezus in den tempel, en zeide tot hem: Zie, gij zijt gezond geworden; zondig niet meer, opdat u niet wat ergers geschiede.
А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
15 De mens ging heen, en boodschapte den Joden, dat het Jezus was, Die hem gezond gemaakt had.
А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
16 En daarom vervolgden de Joden Jezus, en zochten Hem te doden, omdat Hij deze dingen op den sabbat deed.
И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17 En Jezus antwoordde hun: Mijn Vader werkt tot nu toe, en Ik werk ook.
А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18 Daarom zochten dan de Joden te meer Hem te doden, omdat Hij niet alleen den sabbat brak, maar ook zeide, dat God Zijn eigen Vader was, Zichzelven Gode evengelijk makende.
И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
19 Jezus dan antwoordde en zeide tot hen: Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: De Zoon kan niets van Zichzelven doen, tenzij Hij den Vader dat ziet doen; want zo wat Die doet, hetzelve doet ook de Zoon desgelijks.
А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20 Want de Vader heeft den Zoon lief, en toont Hem alles, wat Hij doet; en Hij zal Hem groter werken tonen dan deze, opdat gij u verwondert.
Јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
21 Want gelijk de Vader de doden opwekt en levend maakt, alzo maakt ook de Zoon levend, Die Hij wil.
Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
22 Want ook de Vader oordeelt niemand, maar heeft al het oordeel den Zoon gegeven;
Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
23 Opdat zij allen den Zoon eren, gelijk zij den Vader eren. Die den Zoon niet eert, eert den Vader niet, Die Hem gezonden heeft.
Да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
24 Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: Die Mijn woord hoort, en gelooft Hem, Die Mij gezonden heeft, die heeft het eeuwige leven, en komt niet in de verdoemenis, maar is uit den dood overgegaan in het leven. (aiōnios g166)
Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. (aiōnios g166)
25 Voorwaar, voorwaar zeg Ik u: De ure komt, en is nu, wanneer de doden zullen horen de stem des Zoons Gods, en die ze gehoord hebben, zullen leven.
Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
26 Want gelijk de Vader het leven heeft in Zichzelven, alzo heeft Hij ook den Zoon gegeven, het leven te hebben in Zichzelven;
Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27 En heeft Hem macht gegeven, ook gericht te houden, omdat Hij des mensen Zoon is.
И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
28 Verwondert u daar niet over, want de ure komt, in dewelke allen, die in de graven zijn, Zijn stem zullen horen;
Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29 En zullen uitgaan, die het goede gedaan hebben, tot de opstanding des levens, en die het kwade gedaan hebben, tot de opstanding der verdoemenis.
И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
30 Ik kan van Mijzelven niets doen. Gelijk Ik hoor, oordeel Ik, en Mijn oordeel is rechtvaardig; want Ik zoek niet Mijn wil, maar den wil des Vaders, Die Mij gezonden heeft.
Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
31 Indien Ik van Mijzelven getuig, Mijn getuigenis is niet waarachtig.
Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32 Er is een ander, die van Mij getuigt, en Ik weet, dat de getuigenis, welke hij van Mij getuigt, waarachtig is.
Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
33 Gijlieden hebt tot Johannes gezonden, en hij heeft der waarheid getuigenis gegeven.
Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
34 Doch Ik neem geen getuigenis van een mens; maar dit zeg Ik, opdat gijlieden zoudt behouden worden.
А ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35 Hij was een brandende en lichtende kaars; en gij hebt ulieden voor een korten tijd in zijn licht willen verheugen.
Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
36 Maar Ik heb een getuigenis meerder, dan die van Johannes; want de werken, die Mij de Vader gegeven heeft, om die te volbrengen, dezelve werken, die Ik doe, getuigen van Mij, dat Mij de Vader gezonden heeft.
Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
37 En de Vader, Die Mij gezonden heeft, Die heeft Zelf van Mij getuigd. Gij hebt noch Zijn stem ooit gehoord, noch Zijn gedaante gezien.
И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
38 En Zijn woord hebt gij niet in u blijvende; want gij gelooft Dien niet, Dien Hij gezonden heeft.
И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
39 Onderzoekt de Schriften; want gij meent in dezelve het eeuwige leven te hebben; en die zijn het, die van Mij getuigen. (aiōnios g166)
Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене. (aiōnios g166)
40 En gij wilt tot Mij niet komen, opdat gij het leven moogt hebben.
И нећете да дођете к мени да имате живот.
41 Ik neem geen eer van mensen;
Ја не примам славе од људи.
42 Maar Ik ken ulieden, dat gij de liefde Gods in uzelven niet hebt.
Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43 Ik ben gekomen in den Naam Mijns Vaders, en gij neemt Mij niet aan; zo een ander komt in zijn eigen naam, dien zult gij aannemen.
Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44 Hoe kunt gij geloven, gij, die eer van elkander neemt, en de eer, die van God alleen is, niet zoekt?
Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
45 Meent niet, dat Ik u verklagen zal bij den Vader; die u verklaagt, is Mozes, op welken gij gehoopt hebt.
Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46 Want indien gij Mozes geloofdet, zo zoudt gij Mij geloven; want hij heeft van Mij geschreven.
Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
47 Maar zo gij zijn Schriften niet gelooft, hoe zult gij Mijn woorden geloven?
А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
