< Job 38 >

1 Daarna antwoordde de HEERE Job uit een onweder, en zeide:
Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:
2 Wie is hij, die den raad verduistert met woorden zonder wetenschap?
Ко је то што замрачује савет речима неразумно?
3 Gord nu, als een man, uw lenden, zo zal Ik u vragen, en onderricht Mij.
Опаши се сада као човек; ја ћу те питати, а ти ми казуј.
4 Waar waart gij, toen Ik de aarde grondde? Geef het te kennen, indien gij kloek van verstand zijt.
Где си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи, ако си разуман.
5 Wie heeft haar maten gezet, want gij weet het; of wie heeft over haar een richtsnoer getrokken?
Ко јој је одредио мере? Знаш ли? Или ко је растегао уже преко ње?
6 Waarop zijn haar grondvesten nedergezonken, of wie heeft haar hoeksteen gelegd?
На чем су подножја њена углављена? Или ко јој је метнуо камен угаони?
7 Toen de morgensterren te zamen vrolijk zongen, en al de kinderen Gods juichten.
Кад певаху заједно звезде јутарње и сви синови Божји кликоваху.
8 Of wie heeft de zee met deuren toegesloten, toen zij uitbrak, en uit de baarmoeder voortkwam?
Или ко је затворио море вратима кад као из утробе изиђе?
9 Toen Ik de wolk tot haar kleding stelde, en de donkerheid tot haar windeldoek;
Кад га одех облаком и пових тамом;
10 Toen Ik voor haar met Mijn besluit de aarde doorbrak, en zette grendel en deuren;
Кад поставих за њ уредбу своју и метнух му преворнице и врата;
11 En zeide: Tot hiertoe zult gij komen, en niet verder, en hier zal hij zich stellen tegen den hoogmoed uwer golven.
И рекох: Довде ћеш долазити, а даље нећеш, и ту ће се устављати поносити валови твоји.
12 Hebt gij van uw dagen den morgenstond geboden? Hebt gij den dageraad zijn plaats gewezen;
Јеси ли свог века заповедио јутру, показао зори место њено,
13 Opdat hij de einden der aarde vatten zou; en de goddelozen uit haar uitgeschud zouden worden?
Да се ухвати земљи за крајеве, и да се растерају с ње безбожници,
14 Dat zij veranderd zou worden gelijk zegelleem, en zij gesteld worden als een kleed?
Да се она промени као блато печатно, а они да стоје као хаљина,
15 En dat van de goddelozen hun licht geweerd worde, en de hoge arm worde gebroken?
Да се одузме безбожницима светлост њихова и рука подигнута да се сломи?
16 Zijt gij gekomen tot aan de oorsprongen der zee, en hebt gij in het onderste des afgronds gewandeld?
Јеси ли долазио до дубина морских? И по дну пропасти јеси ли ходио?
17 Zijn u de poorten des doods ontdekt, en hebt gij gezien de poorten van de schaduw des doods?
Јесу ли ти се отворила врата смртна, и врата сена смртног јеси ли видео?
18 Zijt gij met uw verstand gekomen tot aan de breedte der aarde? Geef het te kennen, indien gij dit alles weet.
Јеси ли сагледао ширину земаљску? Кажи, ако знаш све то.
19 Waar is de weg, daar het licht woont? En de duisternis, waar is haar plaats?
Који је пут к стану светлости? И где је место тами,
20 Dat gij dat brengen zoudt tot zijn pale, en dat gij merken zoudt de paden zijns huizes?
Да би је узео и одвео до међе њене, и знао стазе к дому њеном?
21 Gij weet het, want gij waart toen geboren, en uw dagen zijn veel in getal.
Знаш ти; јер си се онда родио, и број је дана твојих велик.
22 Zijt gij gekomen tot de schatkameren der sneeuw, en hebt gij de schatkameren des hagels gezien?
Јеси ли улазио у ризнице снежне? Или ризнице градне јеси ли видео,
23 Dien Ik ophoude tot den tijd der benauwdheid, tot den dag des strijds en des oorlogs!
Које чувам за време невоље, за дан боја и рата?
24 Waar is de weg, daar het licht verdeeld wordt, en de oostenwind zich verstrooit op de aarde?
Којим се путем дели светлост и устока се разилази по земљи?
25 Wie deelt voor den stortregen een waterloop uit, en een weg voor het weerlicht der donderen?
Ко је разделио јазове поводњу и пут светлици громовној?
26 Om te regenen op het land, waar niemand is, op de woestijn, waarin geen mens is;
Да би ишао дажд на земљу где нема никога, и на пустињу где нема човека,
27 Om het woeste en het verwoeste te verzadigen, en om het uitspruitsel der grasscheutjes te doen wassen.
Да напоји пуста и неродна места, и учини да расте трава зелена.
28 Heeft de regen een vader, of wie baart de druppelen des dauws?
Има ли дажд оца? Или ко је родио капље росне?
29 Uit wiens buik komt het ijs voort, en wie baart den rijm des hemels?
Из чије је утробе изашао лед, и ко је родио слану небеску,
30 Als met een steen verbergen zich de wateren, en het vlakke des afgrond wordt omvat.
Да се воде скривају и постају као камен и крајеви пропасти срастају?
31 Kunt gij de liefelijkheden van het Zevengesternte binden, of de strengen des Orions losmaken?
Можеш ли свезати милине влашићима? Или свезу штапима разрешити?
32 Kunt gij de Mazzaroth voortbrengen op haar tijd, en den Wagen met zijn kinderen leiden?
Можеш ли извести јужне звезде на време? Или кола са звездама њиховим хоћеш ли водити?
33 Weet gij de verordeningen des hemels, of kunt gij deszelfs heerschappij op de aarde bestellen?
Знаш ли ред небески? Можеш ли ти уређивати владу његову на земљи?
34 Kunt gij uw stem tot de wolken opheffen, opdat een overvloed van water u bedekke?
Можеш ли дигнути глас свој до облака да би те мноштво воде покрило?
35 Kunt gij de bliksemen uitlaten, dat zij henenvaren, en tot u zeggen: Zie, hier zijn wij?
Можеш ли пустити муње да иду, и да ти кажу: Ево нас?
36 Wie heeft de wijsheid in het binnenste gezet? Of wie heeft den zin het verstand gegeven?
Ко је метнуо човеку у срце мудрост? Или ко је дао души разум?
37 Wie kan de wolken met wijsheid tellen, en wie kan de flessen des hemels nederleggen?
Ко ће избројати облаке мудрошћу, и мехове небеске ко ће излити,
38 Als het stof doorgoten is tot vastigheid, en de kluiten samenkleven?
Да се расквашен прах згусне и груде се слепе?
39 Zult gij voor den ouden leeuw roof jagen, of de graagheid der jonge leeuwen vervullen?
Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
40 Als zij nederbukken in de holen, en in den kuil zitten, ter loering?
Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
41 Wie bereidt de raaf haar kost, als haar jongen tot God schreeuwen, als zij dwalen, omdat er geen eten is?
Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?

< Job 38 >