Job 31

1 Ik heb een verbond gemaakt met mijn ogen; hoe zou ik dan acht gegeven hebben op een maagd?

Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

2 Want wat is het deel Gods van boven, of de erve des Almachtigen uit de hoogten?

Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

3 Is niet het verderf voor den verkeerde, ja, wat vreemds voor de werkers der ongerechtigheid?

Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

4 Ziet Hij niet mijn wegen, en telt Hij niet al mijn treden?

Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

5 Zo ik met ijdelheid omgegaan heb, en mijn voet gesneld heeft tot bedriegerij;

Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

6 Hij wege mij op, in een rechte weegschaal, en God zal mijn oprechtigheid weten.

Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

7 Zo mijn gang uit den weg geweken is, en mijn hart mijn ogen nagevolgd is, en aan mijn handen iets aankleeft;

Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

8 Zo moet ik zaaien, maar een ander eten, en mijn spruiten moeten uitgeworteld worden!

Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

9 Zo mijn hart verlokt is geweest tot een vrouw, of ik aan mijns naasten deur geloerd heb;

Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

10 Zo moet mijn huisvrouw met een ander malen, en anderen zich over haar krommen!

Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

11 Want dat is een schandelijke daad, en het is een misdaad bij de rechters.

Јер је то грдило и безакоње за судије.

12 Want dat is een vuur, hetwelk tot de verderving toe verteert, en al mijn inkomen uitgeworteld zou hebben.

Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

13 Zo ik versmaad heb het recht mijns knechts, of mijner dienstmaagd, als zij geschil hadden met mij;

Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

14 (Want wat zou ik doen, als God opstond? En als Hij bezoeking deed, wat zou ik Hem antwoorden?

Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

15 Heeft Hij niet, Die mij in den buik maakte, hem ook gemaakt en Een ons in de baarmoeder bereid?)

Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

16 Zo ik den armen hun begeerte onthouden heb, of de ogen der weduwe laten versmachten;

Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

17 En mijn bete alleen gegeten heb, zodat de wees daarvan niet gegeten heeft;

И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

18 (Want van mijn jonkheid af is hij bij mij opgetogen, als bij een vader, en van mijner moeders buik af heb ik haar geleid; )

Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

19 Zo ik iemand heb zien omkomen, omdat hij zonder kleding was, en dat de nooddruftige geen deksel had;

Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

20 Zo zijn lenden mij niet gezegend hebben, toen hij van de vellen mijner lammeren verwarmd werd;

Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

21 Zo ik mijn hand tegen den wees bewogen heb, omdat ik in de poort mijn hulp zag;

Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

22 Mijn schouder valle van het schouderbeen, en mijn arm breke van zijn pijp af!

Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

23 Want het verderf Gods was bij mij een schrik, en ik vermocht niet vanwege Zijn hoogheid.

Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

24 Zo ik het goud tot mijn hoop gezet heb, of tot het fijn goud gezegd heb: Gij zijt mijn vertrouwen;

Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

25 Zo ik blijde ben geweest, omdat mijn vermogen groot was, en omdat mijn hand geweldig veel verkregen had;

Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

26 Zo ik het licht aangezien heb, wanneer het scheen, of de maan heerlijk voortgaande;

Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

27 En mijn hart verlokt is geweest in het verborgen, dat mijn hand mijn mond gekust heeft;

И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

28 Dat ware ook een misdaad bij den rechter; want ik zou den God van boven verzaakt hebben.

И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

29 Zo ik verblijd ben geweest in de verdrukking mijns haters, en mij opgewekt heb, als het kwaad hem vond;

Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

30 (Ook heb ik mijn gehemelte niet toegelaten te zondigen, mits door een vloek zijn ziel te begeren).

Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

31 Zo de lieden mijner tent niet hebben gezegd: Och, of wij van zijn vlees hadden, wij zouden niet verzadigd worden;

Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

32 De vreemdeling overnachtte niet op de straat; mijn deuren opende ik naar den weg;

Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

33 Zo ik, gelijk Adam, mijn overtredingen bedekt heb, door eigenliefde mijn misdaad verbergende!

Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

34 Zeker, ik kon wel een grote menigte geweldiglijk onderdrukt hebben; maar de verachtste der huisgezinnen zou mij afgeschrikt hebben; zodat ik gewezen zou hebben, en ter deure niet uitgegaan zijn.

Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

35 Och, of ik een hadde, die mij hoorde! Zie, mijn oogmerk is, dat de Almachtige mij antwoorde, en dat mijn tegenpartij een boek schrijve.

О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

36 Zou ik het niet op mijn schouder dragen? Ik zou het op mij binden als een kroon.

Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

37 Het getal mijner treden zou ik hem aanwijzen; als een vorst zou ik tot hem naderen.

Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

38 Zo mijn land tegen mij roept, en zijn voren te zamen wenen;

Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

39 Zo ik zijn vermogen gegeten heb zonder geld, en de ziel zijner akkerlieden heb doen hijgen;

Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

40 Dat voor tarwe distelen voortkomen, en voor gerst stinkkruid! De woorden van Job hebben een einde.

Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.