Job 21
1 Maar Job antwoordde en zeide:
А Јов одговори и рече:
2 Hoort aandachtelijk mijn rede, en laat dit zijn uw vertroostingen.
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Verdraagt mij, en ik zal spreken; en nadat ik gesproken zal hebben, spot dan.
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 Is (mij aangaande) mijn klacht tot den mens? Doch of het zo ware, waarom zou mijn geest niet verdrietig zijn?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Ziet mij aan, en wordt verbaasd, en legt de hand op den mond.
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Ja, wanneer ik daaraan gedenk, zo word ik beroerd, en mijn vlees heeft een gruwen gevat.
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 Waarom leven de goddelozen, worden oud, ja, worden geweldig in vermogen?
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Hun zaad is bestendig met hen voor hun aangezicht, en hun spruiten zijn voor hun ogen.
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Hun huizen hebben vrede zonder vreze, en de roede Gods is op hen niet.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Zijn stier bespringt, en mist niet; zijn koe kalft, en misdraagt niet.
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 Hun jonge kinderen zenden zij uit als een kudde, en hun kinderen huppelen.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 Zij heffen op met de trommel en de harp, en zij verblijden zich op het geluid des orgels.
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 Nochtans zeggen zij tot God: Wijk van ons, want aan de kennis Uwer wegen hebben wij geen lust.
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 Wat is de Almachtige, dat wij Hem zouden dienen? En wat baat zullen wij hebben, dat wij Hem aanlopen zouden?
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Doch ziet, hun goed is niet in hun hand; de raad der goddelozen is verre van mij.
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 Hoe dikwijls geschiedt het, dat de lamp der goddelozen uitgeblust wordt, en hun verderf hun overkomt; dat God hun smarten uitdeelt in Zijn toorn!
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 Dat zij gelijk stro worden voor den wind, en gelijk kaf, dat de wervelwind wegsteelt;
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 Dat God Zijn geweld weglegt voor Zijn kinderen, hem vergeldt, dat hij het gewaar wordt;
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 Dat zijn ogen zijn ondergang zien, en hij drinkt van de grimmigheid des Almachtigen!
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 Want wat lust zou hij na zich aan zijn huis hebben, als het getal zijner maanden afgesneden is?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Zal men God wetenschap leren, daar Hij de hogen richt?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 Deze sterft in de kracht zijner volkomenheid, daar hij gans stil en gerust was;
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 Zijn melkvaten waren vol melk, en het merg zijner benen was bevochtigd.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 De ander daarentegen sterft met een bittere ziel, en hij heeft van het goede niet gegeten.
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Zij liggen te zamen neder in het stof, en het gewormte overdekt ze.
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Ziet, ik weet ulieder gedachten, en de boze verdichtselen, waarmede gij tegen mij geweld doet.
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 Want gij zult zeggen: Waar is het huis van den prins, en waar is de tent van de woningen der goddelozen?
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Hebt gijlieden niet gevraagd de voorbijgaanden op den weg, en kent gij hun tekenen niet?
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 Dat de boze onttrokken wordt ten dage des verderfs; dat zij ten dage der verbolgenheden ontvoerd worden.
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Wie zal hem in het aangezicht zijn weg vertonen? Als hij wat doet, wie zal hem vergelden?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Eindelijk wordt hij naar de graven gebracht, en is gedurig in den aardhoop.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 De kluiten des dals zijn hem zoet, en hij trekt na zich alle mensen; en dergenen, die voor hem geweest zijn, is geen getal.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 Hoe vertroost gij mij dan met ijdelheid, dewijl in uw antwoorden overtreding overig is?
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
