Job 17
1 Mijn geest is verdorven, mijn dagen worden uitgeblust, de graven zijn voor mij.
Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Zijn niet bespotters bij mij, en overnacht niet mijn oog in hunlieder verbittering?
Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Zet toch bij, stel mij een borg bij U; wie zal hij zijn? Dat in mijn hand geklapt worde.
Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Want hun hart hebt Gij van kloek verstand verborgen; daarom zult Gij hen niet verhogen.
Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Die met vleiing den vrienden wat aanzegt, ook zijner kinderen ogen zullen versmachten.
Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 Doch Hij heeft mij tot een spreekwoord der volken gesteld; zodat ik een trommelslag ben voor ieders aangezicht.
Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Daarom is mijn oog door verdriet verdonkerd, en al mijn ledematen zijn gelijk een schaduw.
Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 De oprechten zullen hierover verbaasd zijn, en de onschuldige zal zich tegen den huichelaar opmaken;
Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 En de rechtvaardige zal zijn weg vasthouden, en die rein van handen is, zal in sterkte toenemen.
Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 Maar toch gij allen, keert weder, en komt nu; want ik vind onder u geen wijze.
А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Mijn dagen zijn voorbijgegaan; uitgerukt zijn mijn gedachten, de bezittingen mijns harten.
Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Den nacht verstellen zij in den dag; het licht is nabij den ondergang vanwege de duisternis.
Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13 Zo ik wacht, het graf zal mijn huis wezen; in de duisternis zal ik mijn bed spreiden. (Sheol h7585)
Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. (Sheol h7585)
14 Tot de groeve roep ik: Gij zijt mijn vader! Tot het gewormte: Mijn moeder, en mijn zuster!
Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 Waar zou dan nu mijn verwachting wezen? Ja, mijn verwachting, wie zal ze aanschouwen?
И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
