Hebreeën 10
1 Want de wet, hebbende een schaduw der toekomende goederen, niet het beeld zelf der zaken, kan met dezelfde offeranden, die zij alle jaren geduriglijk opofferen, nimmermeer heiligen degenen, die daar toegaan.
Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.
2 Anderszins zouden zij opgehouden hebben, geofferd te worden, omdat degenen, die den dienst pleegden, geen geweten meer zouden hebben der zonden, eenmaal gereinigd geweest zijnde;
Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;
3 Maar nu geschiedt in dezelve alle jaren weder gedachtenis der zonden.
Него се њима сваке године чини спомен за грехе.
4 Want het is onmogelijk, dat het bloed van stieren en bokken de zonden wegneme.
Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.
5 Daarom, komende in de wereld, zegt Hij: Slachtoffer en offerande hebt Gij niet gewild, maar Gij hebt Mij het lichaam toebereid;
Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.
6 Brandofferen en offer voor de zonde hebben U niet behaagd.
Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.
7 Toen sprak Ik: Zie, Ik kom (in het begin des boeks is van Mij geschreven), om Uw wil te doen, o God!
Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.
8 Als Hij te voren gezegd had: Slachtoffer, en offerande, en brandoffers, en offer voor de zonde hebt Gij niet gewild, noch hebben U behaagd (dewelke naar de wet geofferd worden);
И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;
9 Toen sprak Hij: Zie, Ik kom, om Uw wil te doen, o God! Hij neemt het eerste weg, om het tweede te stellen.
Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.
10 In welken wil wij geheiligd zijn, door de offerande des lichaams van Jezus Christus, eenmaal geschied.
По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.
11 En een iegelijk priester stond wel alle dagen dienende, en dezelfde slachtofferen dikmaals offerende, die de zonden nimmermeer kunnen wegnemen;
И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.
12 Maar Deze, een slachtoffer voor de zonden geofferd hebbende, is in eeuwigheid gezeten aan de rechter hand Gods;
А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.
13 Voorts verwachtende, totdat Zijn vijanden gesteld worden tot een voetbank Zijner voeten.
Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.
14 Want met een offerande heeft Hij in eeuwigheid volmaakt degenen, die geheiligd worden.
Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.
15 En de Heilige Geest getuigt het ons ook; Want nadat Hij te voren gezegd had:
А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:
16 Dit is het verbond, dat Ik met hen maken zal na die dagen, zegt de Heere: Ik zal Mijn wetten geven in hun harten, en Ik zal die inschrijven in hun verstanden;
Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;
17 En hun zonden en hun ongerechtigheden zal Ik geenszins meer gedenken.
И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.
18 Waar nu vergeving derzelve is, daar is geen offerande meer voor de zonde.
А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.
19 Dewijl wij dan, broeders, vrijmoedigheid hebben, om in te gaan in het heiligdom door het bloed van Jezus,
Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.
20 Op een versen en levenden weg, welken Hij ons ingewijd heeft door het voorhangsel, dat is, door Zijn vlees;
Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,
21 En dewijl wij hebben een groten Priester over het huis Gods;
И свештеника великог над домом Божијим:
22 Zo laat ons toegaan met een waarachtig hart, in volle verzekerdheid des geloofs, onze harten gereinigd zijnde van het kwaad geweten, en het lichaam gewassen zijnde met rein water.
Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;
23 Laat ons de onwankelbare belijdenis der hoop vast houden; (want Die het beloofd heeft, is getrouw);
Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;
24 En laat ons op elkander acht nemen, tot opscherping der liefde en der goede werken;
И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,
25 En laat ons onze onderlinge bijeenkomst niet nalaten, gelijk sommigen de gewoonte hebben, maar elkander vermanen; en dat zoveel te meer, als gij ziet, dat de dag nadert.
Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.
26 Want zo wij willens zondigen, nadat wij de kennis der waarheid ontvangen hebben, zo blijft er geen slachtoffer meer over voor de zonden;
Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;
27 Maar een schrikkelijke verwachting des oordeels, en hitte des vuurs, dat de tegenstanders zal verslinden.
Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.
28 Als iemand de wet van Mozes heeft te niet gedaan, die sterft zonder barmhartigheid, onder twee of drie getuigen;
Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.
29 Hoeveel te zwaarder straf, meent gij, zal hij waardig geacht worden, die den Zoon van God vertreden heeft, en het bloed des testaments onrein geacht heeft, waardoor hij geheiligd was, en den Geest der genade smaadheid heeft aangedaan?
Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?
30 Want wij kennen Hem, Die gezegd heeft: Mijn is de wraak, Ik zal het vergelden, spreekt de Heere. En wederom: De Heere zal Zijn volk oordelen.
Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.
31 Vreselijk is het te vallen in de handen des levenden Gods.
Страшно је упасти у руке Бога Живога.
32 Doch gedenkt de vorige dagen, in dewelke, nadat gij verlicht zijt geweest, gij veel strijd des lijdens hebt verdragen.
Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,
33 Ten dele, als gij door smaadheden en verdrukkingen een schouwspel geworden zijt; en ten dele, als gij gemeenschap gehad hebt met degenen, die alzo behandeld werden.
Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.
34 Want gij hebt ook over mijn banden medelijden gehad, en de roving uwer goederen met blijdschap aangenomen, wetende, dat gij hebt in uzelven een beter en blijvend goed in de hemelen.
Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.
35 Werpt dan uw vrijmoedigheid niet weg, welke een grote vergelding des loons heeft.
Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.
36 Want gij hebt lijdzaamheid van node, opdat gij, den wil van God gedaan hebbende, de beloftenis moogt wegdragen;
Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.
37 Want: Nog een zeer weinig tijds en Hij, Die te komen staat, zal komen, en niet vertoeven.
Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.
38 Maar de rechtvaardige zal uit het geloof leven; en zo iemand zich onttrekt, Mijn ziel heeft in hem geen behagen.
А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.
39 Maar wij zijn niet van degenen, die zich onttrekken ten verderve, maar van degenen, die geloven tot behouding der ziel.
А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.
