Psalmen 88
1 Een lied; een psalm van de zonen van Kore. Voor muziekbegeleiding; met de fluit. Een klaag- en leerdicht van Heman, den Ezrachiet. Jahweh, mijn God, overdag roep ik om hulp, En schrei des nachts voor uw aanschijn.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Laat mijn gebed voor uw aangezicht dringen; Luister toch naar mijn klagen.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 Men telt mij bij hen, die ten grave dalen, Ik ben als een man, aan het eind van zijn kracht.
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Ik ben als de doden verstoten, Als lijken, die in het graf zijn gelegd: Aan wie Gij niet langer meer denkt, En die aan uw hand zijn onttrokken.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Gij hebt mij in de diepe grafkuil gestort, In duisternis en in de schaduw des doods;
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Uw toorn drukt zwaar op mij neer, Al uw golven slaan over mij heen.
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Gij hebt mijn vrienden van mij vervreemd, En ze van mij laten walgen; Ik zit in de knel, en kan er niet uit,
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mijn oog versmacht van ellende. De ganse dag, Jahweh, roep ik U aan, En strek mijn handen naar U uit:
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Of doet Gij aan de doden nog wonderen, Staan de schimmen soms op, om U te loven?
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Zal men in het graf van uw goedheid gewagen, Van uw trouw in de afgrond;
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Zal men in de duisternis uw wondermacht kennen, Uw gerechtigheid in het land van vergeten?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Daarom, Jahweh, roep ik U aan, Treedt iedere morgen mijn bede U tegen.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Waarom zoudt Gij mij dan verstoten, o Jahweh, En mij uw aanschijn verbergen?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Van jongsaf ben ik in ellende en zorgen gedompeld, Ik ben radeloos onder de last van uw plagen;
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Uw gramschap slaat over mij heen, Uw verschrikkingen overstelpen mij.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Als water omringen ze mij iedere dag, En sluiten mij helemaal in;
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Gij hebt vrienden en makkers van mij vervreemd, En mijn bekenden door mijn ellende.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
