Psalmen 69
1 Voor muziekbegeleiding; op de wijze: "De leliën." Van David. Red mij, o God! Want het water staat aan mijn lippen;
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 Ik zink in een modderpoel weg, En voel geen grond meer onder de voeten; Ik ben in peilloze wateren geraakt, En de stroom sleurt mij mee.
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 Ik ben afgemat van mijn schreien en schor is mijn keel; Mijn ogen staan mat van het staren naar God.
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 Talrijker dan de haren op mijn hoofd, zijn zij, die mij onverdiend haten. Talrijker dan mijn beenderen, die mij bestrijden zonder enige grond; En wat ik niet heb geroofd, Vordert men nog van mij terug.
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Gij zoudt het weten, o God, als ik iets dwaas had gedaan, En als ik schuld had, was het U niet verborgen!
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Laat dus in mij niet worden beschaamd, Die op U hopen, Heer, Jahweh der heirscharen; In mij niet te schande worden, Die U zoeken, Israëls God!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Neen, om Uwentwil moet ik schande verduren, En bedekt het schaamrood mijn gelaat!
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 Ik ben een vreemdeling voor mijn broeders geworden, Een onbekende voor de zonen mijner moeder:
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Want de ijver voor uw huis heeft mij verteerd, Op mij valt de smaad van hen, die U smaden.
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 Als ik ween, en mij door vasten kastijd, Wordt het mij tot schande gerekend;
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 Trek ik het boetekleed aan, Men gaat er mee spotten;
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 Die in de poort zitten, praten over mij, En de slempers maken er liedjes op.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Maar tot U richt ik mijn bede, o Jahweh, In de tijd der genade, o God. Verhoor mij om uw grote ontferming, En om de trouw van uw hulp;
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Red mij uit de modderpoel en laat mij er niet in verzinken; Verlos mij, en trek mij uit de diepe wateren omhoog!
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 Laat de watervloed mij niet overstelpen, de kolken verzwelgen, De afgrond zijn mond niet boven mij sluiten.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Red mij, Jahweh, naar de goedertierenheid uwer genade, En zie op mij neer naar uw grote ontferming;
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 Verberg uw aanschijn niet voor uw dienaar, Verhoor mij spoedig, want het is mij bang om het hart!
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 Wees mij nabij, en kom mij te hulp, Verlos mij om wille van mijn vijand!
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Gij kent toch mijn smaad, mijn schaamte en schande, En al mijn verdrukkers staan U voor ogen;
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Gij weet, hoe de smaad mij het hart heeft gebroken, En hoe vertwijfeld ik ben. Ik wachtte op een, die medelijden had, maar er was er geen, Op troosters, maar ik vond ze niet.
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 Ze gaven mij gal in plaats van spijs, En lesten mijn dorst met azijn.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Hun tafel worde hun tot een val, Hun offergelagen een strik;
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 Laat hun ogen worden beneveld, zodat ze niet zien, En ontwricht hun lenden voor immer;
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Stort uw gramschap over hen uit, Uw woede moge hen treffen!
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 Laat hun kamp tot steppe worden, En niemand hun tenten bewonen.
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Neen, ze vervolgden nog, dien Gij hadt geslagen, En vergrootten de smarten van die door U was gewond;
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Stapel de ene schuld op de andere, Zodat ze niet tot uw gerechtigheid komen;
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 Laat ze uit het boek des levens worden geschrapt, Niet worden opgeschreven met de rechtvaardigen.
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Maar hoe ook geplaagd en bedroefd, Uw hulp, o God, zal mij redden!
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Dan zal ik de Naam van God in liederen prijzen, En Hem loven en danken!
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 Dit zal Jahweh meer aangenaam zijn dan stieren, Meer dan varren met horens en hoeven.
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Verheugt u, ongelukkigen, wanneer gij dit ziet; Zoekt naar God, en uw hart leeft weer op.
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Want Jahweh hoort de behoeftigen aan, En versmaadt de geknevelden niet.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Hemel en aarde moeten Hem loven, De zeeën, met wat er in leeft!
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 Want God zal Sion verlossen, En de steden van Juda herbouwen. Men zal daarin terugkeren, En ze bezetten;
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 Het geslacht van zijn dienaars zal ze erven, En wie zijn Naam liefheeft, daar wonen!
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
