Psalmen 66
1 Voor muziekbegeleiding. Een lied; een psalm.
Покликни Богу, сва земљо!
2 Juich, heel de aarde, God ter ere, En prijs de glans van zijn Naam; Hef een heerlijk loflied aan,
Запевајте славу имену Његовом, дајте Му хвалу и славу.
3 En zeg tot God: Hoe ontzaglijk uw werken! Om uw almacht moeten uw vijanden U vleien,
Реците Богу: Како си страшан у делима својим! Ради велике силе Твоје ласкају Ти непријатељи Твоји.
4 En moet heel de aarde U aanbidden, U ter eer een lofzang zingen, Glorie brengen aan uw Naam!
Сва земља нек се поклони Теби и поје Теби, нека поје имену Твом.
5 Komt, en ziet de werken van God, Zijn wondere daden voor de kinderen der mensen:
Ходите и видите дела Бога страшног у делима својим над синовима људским.
6 De zee legde Hij droog, En ze trokken te voet door de stroom! Laat ons in Hem ons verheugen,
Он је претворио море у сухоту, преко реке пређосмо ногама; онде смо се веселили о Њему;
7 Hij, die eeuwig heerst door zijn kracht; Hij houdt zijn oog op de volkeren gericht, En geen weerspannige durft tegen Hem opstaan.
Влада силом својом увек, очи Његове гледају на народе. Бунтовници, да се нисте подигли!
8 Zegent, volkeren, onzen God, Laat zijn loflied luid weerschallen;
Благосиљајте, народи, Бога нашег, и гласите хвалу Њему.
9 Hij is het, die ons in het leven hield, Onze voet niet liet wankelen.
Он је даровао души нашој живот, и није дао да поклизне нога наша.
10 Toch hebt Gij ons beproefd, o mijn God, Ons gelouterd, als men zilver loutert;
Ти си нас окушао, Боже, претопио си нас, као сребро што се претапа.
11 Gij hebt ons in ellende gedompeld, Ons rampen op de heupen gelegd.
Увео си нас у мрежу, метнуо си бреме на леђа наша.
12 Gij hebt anderen ons op het hoofd doen zitten, We zijn door vuur en water gegaan: Maar eindelijk toch Hebt Gij ons uitkomst gebracht.
Дао си нас у јарам човеку, уђосмо у огањ и у воду; али си нас извео на одмор.
13 Zo treed ik met offers binnen uw huis, Om te volbrengen wat ik U heb beloofd:
Ући ћу у дом Твој са жртвама што се сажижу, извршићу Ти завете своје,
14 Wat mijn lippen hebben gesproken, Wat mijn mond in mijn nood heeft gezegd.
Које рекоше уста моја, и каза језик мој у тескоби мојој.
15 Vette lammeren draag ik U Als brandoffers op; En met de offergeur van rammen, Bied ik U runderen en bokken aan.
Жртве паљенице претиле ћу ту принети с димом од претилине овнујске, принећу Ти теоце с јарићима.
16 Komt nu en hoort, ik wil u allen verkonden, U, die God vreest, wat Hij aan mij heeft gedaan:
Ходите, чујте сви који се бојите Бога, ја ћу вам казати шта је учинио души мојој.
17 Nauwelijks riep ik Hem aan met mijn mond, Of ik had een danklied op mijn tong!
К Њему завиках устима својим, и језиком својим прославих Га.
18 Was ik mij kwaad bewust in mijn hart, Dan had de Heer mij niet verhoord:
Да сам видео у срцу свом безакоње, не би ме услишио Господ.
19 Maar nu heeft God naar mij geluisterd, En op mijn smeken gelet!
Али Бог услиши, прими глас мољења мог.
20 Gezegend zij God, die mijn bede niet afwees, Mij zijn genade niet onthield!
Благословен Бог, који не одврже молитве моје и не остави ме без милости своје!
