Psalmen 63

1 Een psalm van David, toen hij in de woestijn van Juda vertoefde. God, wat verlang ik naar U; mijn God, naar U dorst mijn ziel, Naar U smacht mijn lichaam als een dor en droog land naar het water.

Боже! Ти си Бог мој, к Теби раним, жедна је Тебе душа моја, за Тобом чезне тело моје у земљи сувој, жедној и безводној.

2 Ik blik naar U op in uw heilige woning, Om uw macht en uw glorie te aanschouwen!

Тако бих Те угледао у светињи, да бих видео силу Твоју и славу Твоју.

3 Ja, uw genade is kostelijker nog dan het leven: Daarom moeten mijn lippen U loven,

Јер је доброта Твоја боља од живота. Уста би моја хвалила Тебе;

4 En wil ik U al mijn dagen prijzen, Mijn handen opheffen in uw Naam.

Тако бих Те благосиљао за живота свог, у име Твоје подигао бих руке своје.

5 Gij verzadigt mij als met vet en met merg, En mijn mond juicht U toe met jubelende lippen;

Као салом и уљем наситила би се душа моја, и радосним гласом хвалила би Те уста моја.

6 Nog op mijn legerstede moet ik aan U denken, En in mijn nachtwaken over U peinzen.

Кад Те се сећам на постељи, све ноћне страже размишљам о Теби.

7 Want Gij zijt mijn Helper, Ik nestel in de schaduw uwer vleugelen;

Јер си Ти помоћ моја, и у сену крила Твојих веселим се.

8 Mijn ziel klampt zich aan U vast, En uw rechterhand is mij een stut.

Душа се моја прилепила за Тебе, десница Твоја држи ме.

9 Maar zij, die mijn ondergang zoeken, Zullen in de diepten der aarde verzinken;

Који траже погибао души мојој, они ће отићи под земљу.

10 Ze vallen ten prooi aan het zwaard, En worden een buit van de jakhalzen.

Изгинуће од мача, и допашће лисицама.

11 Doch de Koning zal zich verheugen in God, En wie Hem trouw zweert, zal juichen; Maar de mond van de leugenaars wordt gestopt!

А цар ће се веселити о Богу, хвалиће се сваки који се куне Њим, кад се затисну уста онима који говоре лаж.