Psalmen 55
1 Voor muziekbegeleiding; met harpen. Een leerdicht van David. Hoor toch, o God, naar mijn bidden, En wend U niet af van mijn smeken;
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 Luister naar mij, en schenk mij verhoring: Van ellende loop ik radeloos rond.
Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 Ik sidder voor het geschreeuw van den vijand, En het gehuil van den boze; Want ze storten rampen over mij uit, En bestoken mij grimmig.
Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 Mijn hart krimpt in mijn boezem, En doodsangst bekruipt mij;
Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 Vrees en ontzetting houden mij beklemd, En de schrik grijpt mij aan.
Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 Ik dacht: Had ik maar vleugels als een duif, Dan vloog ik heen, om een wijkplaats te vinden;
И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 Ver, ver weg zou ik vluchten, En een rustoord zoeken in de woestijn.
Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 Ik zou mij haastig in veiligheid stellen Voor de razende storm,
Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Voor de wervelstorm, Heer, En voor de stortvloed van hun tongen. Want ik zie geweld ontketend, En de strijd tegen de stad;
Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 Dag en nacht trekken ze om haar heen, Over haar wallen. Daarbinnen heerst onrecht en knevelarij,
Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 En de misdaad troont in haar midden; En van haar pleinen wijkt Geweld noch bedrog.
Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 En was het een vijand, die mij beschimpte, Ik zou het verdragen; Of een van mijn haters, die mij hoonde, Ik zou mij verschuilen.
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 Maar gij, een man van mijn stam, Mijn vriend en mijn makker,
Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 Met wien ik vertrouwelijk omging, Eendrachtig leefde in Gods huis!
С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 Moge de dood ze verrassen, Zodat ze levend in het dodenrijk dalen! Want boosheid heerst in hun woning, En slechtheid in hun gemoed. (Sheol h7585)
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
16 Maar ìk roep tot God, En Jahweh komt mij te hulp.
Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 ‘s Avonds, ‘s morgens en ‘s middags klaag ik en zucht ik, En Hij hoort naar mijn smeken.
Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 Hij zal mij vrede schenken, mij van mijn belagers bevrijden, Al staan ze nog zo talrijk tegen mij op.
Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 God verhoort mij: Hij zal ze vernederen, Hij, die van eeuwigheid op zijn troon is gezeten. Want ze zijn onverbeterlijk, En vrezen God niet;
Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 Ze slaan de hand aan hun vrienden, En schenden hun trouw.
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 Hun mond is gladder dan boter, Maar vijandig hun hart; Hun woorden zijn zachter dan olie, Maar steken als dolken.
Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Werp daarom uw kommer op Jahweh, Hij zal voor u zorgen; En nooit zal Hij dulden, Dat de rechtvaardige wankelt.
Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 Maar stort in het diepst van het graf, o mijn God, Die mannen van bloed en bedrog; Laat ze de helft van hun dagen niet zien, Doch laat mìj op U blijven hopen!
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
