Psalmen 44
1 Voor muziekbegeleiding. Van de zonen van Kore; een leerdicht. O God, wij hebben het met eigen oren gehoord, Onze vaderen hebben het ons verteld, Wat Gij gedaan hebt in hun dagen, Met eigen hand in vroeger tijd.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Naties hebt Gij uitgeroeid om hèn te planten, Volkeren geveld, om hèn te doen groeien.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Neen, niet met hun zwaard namen zij bezit van het Land, Niet hun arm bracht hun zege: Maar het was uw rechterhand en uw arm En het licht van uw aanschijn, omdat Gij ze lief hadt.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Gij waart het, mijn Koning en God, Die Jakob de zege verleende;
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Met úw hulp sloegen wij onze vijanden neer, Door úw Naam trapten wij onze haters tegen de grond;
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Neen, ik heb niet vertrouwd op mijn boog, En mijn zwaard kon de zege niet schenken.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Maar Gij hebt ons van onze verdrukkers verlost, En onze haters te schande gemaakt;
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 In God mochten we steeds blijven roemen, En uw Naam in eeuwigheid prijzen!
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Maar nú hebt Gij ons verstoten, ons te schande gemaakt, En trekt niet meer met onze heirscharen op;
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Gij laat ons vluchten voor onze verdrukkers, En onze haters roven ons leeg!
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Gij levert ons als slachtvee uit, En verstrooit ons onder de naties;
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Verkoopt uw volk voor een spotprijs, En geeft het bijna voor niet!
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Gij maakt ons tot smaad onzer buren, Tot spot en hoon voor die ons omringen;
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Gij laat de heidenen over ons schimpen, De volkeren meewarig het hoofd over ons schudden.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Mijn schande staat mij altijd voor ogen, En de schaamte bedekt mijn gelaat,
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 Om de praatjes van schimper en spotter, Om de blik van vijand en hater.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 En dit alles trof ons, ofschoon wij U niet hebben vergeten, En uw Verbond niet hebben verbroken.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Ons hart is niet afvallig geworden, Onze schreden dwaalden niet af van uw pad;
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Toch hebt Gij ons naar het oord der jakhalzen verwezen, En ons met de schaduw des doods overdekt.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Of, hadden wij de Naam van onzen God soms vergeten, Onze handen naar vreemde goden geheven:
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Zou God het misschien niet hebben geweten, Hij, die de hartsgeheimen doorgrondt?
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Neen, om Uwentwil blijft men ons wurgen, En worden wij als slachtvee behandeld!
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Sta op dan; waarom zoudt Gij slapen, o Heer! Ontwaak; blijf ons niet altijd verstoten!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Waarom zoudt Gij uw aanschijn verbergen, Onze nood en ellende vergeten?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Want onze ziel ligt gebukt in het stof, En ons lichaam kleeft vast aan de grond.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Sta op, ons te hulp! Red ons om wille van uw genade!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
