Psalmen 35
1 Van David. Bestrijd, o Jahweh, die mij bestrijden, Kamp tegen hen, die mij bekampen!
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 Grijp schild en beukelaar, Sta op, mij te hulp;
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 Trek speer en strijdbijl tegen mijn vervolgers, Zeg tot mijn ziel: "Uw redding ben Ik!"
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Laat smaad en schande hen treffen, die mijn leven belagen, Vol schaamte vluchten, die boze plannen tegen mij smeden.
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 Ze mogen worden als kaf voor de wind, Wanneer de Engel van Jahweh ze opjaagt;
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 Hun weg zij donker en glad, Wanneer de Engel van Jahweh ze nazet.
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Want zonder reden hebben ze mij hun netten gespannen, Zonder aanleiding een kuil mij gegraven.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Moge hem de ondergang treffen, Eer hij het weet; Laat het net, dat hij spande, hem vangen, Laat hem vallen in zijn eigen kuil!
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Dan zal mijn ziel in Jahweh juichen, Zich over mijn redding verheugen;
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 En heel mijn gebeente zal zeggen: "Jahweh, wie is U gelijk? Gij beschermt den zwakke tegen den sterke, Den zwakke en arme tegen zijn berovers!"
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Ze staan tegen mij op Als valse getuigen; En wat ik mij niet ben bewust, Brengen ze tegen mij in.
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 Goed met kwaad vergelden ze mij, En leggen het op mijn leven aan.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 En toch, toen zìj ziek lagen, Trok ik het boetekleed aan, Putte mij door vasten uit, En het gebed was niet weg uit mijn hart;
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 Ik liep rond, als gold het mijn broer of mijn vriend, Onder droefheid gebukt, als in rouw voor mijn moeder.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Maar nu ik zelf dreig te vallen, worden ze vrolijk, Lopen te hoop en scholen tegen mij samen; Als vreemden, die ik niet ken, Gaan ze tegen mij schelden,
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 Honen mij met bittere spot, En knarsetanden tegen mij.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Hoe lang nog, o Heer, Zult Gij dit aanzien? Verlos mij toch van hun brullen, Het enige, dat mij nog rest, uit de macht van de leeuwen!
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Dan zal ik U loven in de grote gemeente, Voor een talloze schare U prijzen.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Laat toch mijn valse vijand niet om mij lachen, Geen knipoogjes geven, die mij onverdiend haten.
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Want nooit spreken ze woorden van vrede, Doch verzinnen maar leugens tegen het vreedzame volk;
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 Ze zetten een grote mond tegen mij op, En zeggen: Ha, ha! We hebben het met eigen ogen gezien!
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Jahweh! Gìj hebt het gezien; blijf niet zwijgen! Heer; houd U niet verre van mij!
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 Ontwaak en sta op, om mij recht te verschaffen, Om mij te verdedigen, mijn God en mijn Heer.
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 Schaf mij recht naar uw gerechtigheid, Jahweh, mijn God; Laat ze niet over mij juichen.
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Laat ze niet denken: "Ha, nu zijn wij tevreden!" Niet zeggen: "We hebben hem onder de voet!"
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Neen, laat ze allen blozen van schaamte, Die zich vrolijk maken over mijn ongeluk; Met smaad en schande worden bedekt, Die een hoge toon tegen mij aanslaan.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Maar mogen juichen en jubelen Die van mijn goed recht zijn doordrongen; Zonder ophouden zeggen: "Jahweh is groot, Die enkel het heil van zijn dienaar beoogt!"
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Dan zal mijn tong uw gerechtigheid prijzen, En elke dag uw lof verbreiden.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
