Psalmen 22

1 Voor muziekbegeleiding; wijze: De hinde van de dageraad. Een psalm van David. Mijn God, mijn God, zie op mij neer; Waarom hebt Gij mij verlaten? Waarom houdt Gij U ver van mijn hulp, Ver van mijn jammerklachten, mijn God?

Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?

2 Ik roep overdag, Gij antwoordt niet; Des nachts, maar ik vind geen rust.

Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.

3 Toch troont Gij in het heiligdom, Gij, Israëls hoop!

Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!

4 Op U hebben onze vaderen vertrouwd, Op U zich verlaten, Gij hebt ze verlost;

У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.

5 Tot U geroepen, ze werden gered, Op U gerekend, ze zijn niet beschaamd.

Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.

6 Doch ik ben maar een worm en geen mens, Door de wereld bespot, veracht door het volk;

А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.

7 Al die mij zien, lachen mij uit, Grijnzen, en schudden meewarig het hoofd:

Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,

8 "Hij heeft op Jahweh vertrouwd. Laat Die hem nu helpen, En hem verlossen, wanneer Hij hem liefheeft!"

И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.

9 Ja, Gij zijt het, die mij uit de schoot hebt genomen, Die mij veilig deedt rusten aan de borst mijner moeder;

Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.

10 Bij mijn geboorte werd ik op uw knieën gelegd, Gij zijt mijn God van de moederschoot af.

За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.

11 Blijf dus niet verre van mij, Want de nood is nabij, en er is niemand die helpt!

Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.

12 Bonkige stieren staan om mij heen, Buffels van Basjan omsingelen mij;

Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;

13 Ze sperren hun muil naar mij open Als verscheurende, brullende leeuwen.

Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.

14 Als water ben ik uitgegoten, Al mijn beenderen zijn ontwricht; Mijn hart is als was, Smelt weg in mijn borst.

Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.

15 Mijn keel is droog als een scherf, Mijn tong kleeft aan mijn gehemelte vast; En in het stof van de dood Strekt Gij mij neer.

Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.

16 Dan komen honden om mij heen, Een bende boosdoeners houdt mij omlegerd; Ze doorboren mijn handen en voeten,

Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.

17 Al mijn beenderen kan ik tellen. Ze werpen begerige blikken, En gluren mij aan;

Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.

18 Verdelen mijn kleren onder elkander, En loten om mijn gewaad.

Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.

19 O Jahweh, blijf toch niet in de verte; Mijn Sterkte, snel mij te hulp!

Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.

20 Bescherm mijn leven tegen het zwaard, Het enige, dat mij nog rest, tegen de honden;

Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.

21 Red mij uit de muil van den leeuw, Mij arme, van de hoornen der buffels.

Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.

22 Dan zal ik uw Naam aan mijn broeders verkonden, In de kring der gemeente U prijzen:

Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.

23 "Looft Jahweh, gij die Hem vreest, Heel Jakobs geslacht; Brengt Hem ere en siddert voor Hem, Alle kinderen van Israël!"

Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!

24 "Want nimmer heeft Hij versmaad of veracht De ellende van den verdrukte; Zijn aanschijn voor hem niet verborgen, Maar hem verhoord, als hij Hem riep!"

Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.

25 Dit zal mijn danklied voor U zijn In de grote gemeente! Dan zal ik ook mijn belofte vervullen Aan hen, die Hem vrezen:

Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.

26 De armen zullen eten, En worden verzadigd; Die Jahweh zoeken, zullen Hem loven. En hun hart zal eeuwig worden verkwikt.

Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.

27 Alle grenzen der aarde zullen het gedenken, En zich tot Jahweh bekeren, Alle stammen der heidenen Hem aanbidden!

Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.

28 Want Jahweh komt het koningschap toe, Hij is de Heerser der volken;

Јер је Господње царство; Он влада народима.

29 Hem alleen moeten huldigen alle machten der aarde! Dan buigen zich ook voor Hem neer, die in het stof zijn gezonken, En geen leven meer hebben.

Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.

30 Dan zal ook mijn zaad Hem dienen, En van den Heer gaan vertellen aan het volgend geslacht,

Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.

31 Zijn goedheid verhalen aan het volk, dat nog geboren moet worden: Dat het Jahweh was, die het volbracht!

Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.