Psalmen 2

1 Waarom razen de volken, Bluffen de naties,

Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?

2 Komen de koningen der aarde bijeen, Spannen de vorsten samen tegen Jahweh en zijn Gezalfde:

Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.

3 "Laat ons hun ketens verbreken, Ons van hun boeien ontslaan!"

"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."

4 Die in de hemelen woont, lacht hen uit, Jahweh bespot ze;

Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.

5 Dan dreigt Hij ze toornig, Doet ze rillen voor zijn gramschap:

Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:

6 "Ik zelf stel Mij een koning aan, Op Sion, mijn heilige berg!"

"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."

7 Nu wil Ik Jahweh’s beslissing verkonden; Hij heeft Mij gezegd: Gij zijt mijn Zoon; Ik heb U heden verwekt.

Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.

8 Vraag Mij: dan geef Ik U de volkeren tot erfdeel, En de grenzen der aarde tot uw bezit;

Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.

9 Gij moogt ze vermorzelen met ijzeren knots, En stuk slaan als een aarden pot.

Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."

10 Koningen, bedenkt het dus wel; Weest gewaarschuwd, wereldregeerders!

Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!

11 Dient Jahweh in vreze; Beeft, en kust Hem de voeten!

Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.

12 Anders ontsteekt Hij in toorn, en loopt gij uw verderf tegemoet, Want licht kan zijn gramschap ontvlammen. Gelukkig, wie tot Hem zijn toevlucht neemt!

Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!