Psalmen 107
1 Brengt Jahweh dank, want Hij is goed, En zijn genade duurt eeuwig!
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Zo moeten getuigen, die door Jahweh verlost zijn, En door Hem uit de nood zijn gered;
Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 Die Hij van alle kant hierheen heeft gebracht, Van oost en west, van noord en zuid.
Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 Sommigen doolden in woestijn en wildernis rond, Zonder de weg naar hun woonplaats te vinden;
Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Ze leden honger en dorst, En hun leven verkwijnde.
Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Maar ze riepen Jahweh aan in hun nood, En Hij verloste hen van hun angsten:
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 Hij bracht ze weer op de veilige weg, Zodat ze hun woonplaats bereikten.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Laat ze Jahweh voor zijn goedheid dan danken, En voor zijn wonderen voor de kinderen der mensen:
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Want den dorstige heeft Hij gelaafd, Den hongerige heeft Hij verzadigd!
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Anderen zaten in duister en donker, In ellende en boeien gekluisterd;
Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 Want ze hadden zich tegen Gods geboden verzet, En de vermaning van den Allerhoogste veracht;
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 Zo was door rampspoed de moed hun ontzonken, En reddeloos stortten ze neer.
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Maar ze riepen Jahweh aan in hun nood, En Hij verloste hen van hun angsten:
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Hij haalde ze uit het duister en donker, En verbrak hun boeien.
Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 Laat ze Jahweh voor zijn goedheid dan danken, En voor zijn wonderen voor de kinderen der mensen:
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Want metalen poorten heeft Hij verbrijzeld, Ijzeren grendels in stukken geslagen!
Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Anderen werden ziek door hun zondige wandel, Hadden smarten te lijden om hun schuld;
Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 Alle voedsel begon hun te walgen, En ze stonden al dicht bij de poorten des doods.
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 Maar ze riepen Jahweh aan in hun nood, En Hij verloste hen van hun angsten.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 Hij sprak: en ze werden genezen, En Hij ontrukte hen weer aan het graf.
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 Laat ze Jahweh voor zijn goedheid dan danken, En voor zijn wonderen voor de kinderen der mensen:
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 Laat ze dankoffers brengen, En jubelend zijn werken vermelden!
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 Anderen staken op schepen in zee, Om handel te drijven op de onmetelijke wateren.
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Ook zij hebben Jahweh’s werken aanschouwd, In de kolken zijn wonderen.
Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 Hij sprak: en er stak een stormwind op, Die zwiepte de golven omhoog;
Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 Ze vlogen op naar de hemel, ploften neer in de diepten, En vergingen van angst;
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Ze rolden en tuimelden, als waren ze dronken, En al hun zeemanschap was tevergeefs.
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Maar ze riepen Jahweh aan in hun nood, En Hij verloste hen van hun angsten:
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Hij bedaarde de storm tot een bries, En de golven legden zich neer;
Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Wat waren ze blij, toen het kalm was geworden, En Hij hen naar de verbeide haven geleidde!
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Laat ze Jahweh voor zijn goedheid dan danken, En voor zijn wonderen voor de kinderen der mensen:
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Hem in de volksgemeente roemen, Hem in de raad der oudsten prijzen!
Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 Rivieren maakt Hij tot steppe, Waterbronnen tot dorstige grond;
Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 Vruchtbaar land tot zilte bodem, Om de boosheid van zijn bewoners.
Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 Maar van de steppe maakt Hij een vijver, Waterbronnen van het dorre land;
Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 Daar zet Hij de hongerigen neer, Om er zich een woonplaats te stichten.
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Ze bezaaien hun akkers, beplanten hun gaarden, En oogsten hun vruchten.
Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 Hij zegent hen: ze worden zeer talrijk, En Hij vermeerdert hun vee.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 En nemen ze af in getal, en gaan ze ten onder Door verdrukking, ellende en jammer:
Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 Dan geeft Hij de tyrannen prijs aan de schande, En laat ze door de wildernis dolen.
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Maar den arme heft Hij uit de ellende weer op, En maakt zijn geslacht weer talrijk als kudden:
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 De vromen zien het, en juichen; Maar wat boos is, zwijgt stil.
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Wie wijs is, neemt het ter harte, En beseft de goedheid van Jahweh!
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
