Psalmen 104
1 Halleluja! Loof Jahweh, mijn ziel: Jahweh, mijn God, hoog zijt Gij verheven! Gij hebt U met glorie en luister omkleed,
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 En hult U in het licht als een mantel; Gij spant de hemelen uit als een tent,
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 En legt op de wateren uw opperzalen. Gij maakt van de wolken uw wagen, Zweeft op de vleugels van de wind;
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Stelt de stormen aan tot uw boden, Laaiend vuur tot uw knechten.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Gij hebt de aarde op haar pijlers gegrond, Zodat ze voor eeuwig niet wankelt.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 De Oceaan bedekte haar als een kleed, Nog boven de bergen stonden de wateren:
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 Maar ze namen de vlucht voor uw dreigen, Rilden van angst voor de stem van uw donder;
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 Toen rezen de bergen, en zonken de dalen Op de plaats, die Gij hun hadt bestemd.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Gij hebt ze grenzen gesteld, die ze niet overschreden, Ze mochten niet meer de aarde bedekken;
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Gij zendt de bronnen in de dalen, En tussen de bergen stromen ze voort;
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Ze laven al de wilde dieren, En de woudezel lest er zijn dorst;
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Daar nestelen de vogels uit de lucht, En fluiten er tussen de struiken.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Uit uw zalen drenkt Gij de bergen, Door het sap van uw nevel wordt de aarde verzadigd;
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 Gij laat voor het vee het gras ontspruiten, En het groen voor wat de mensen dient. Gij roept het graan uit de aarde te voorschijn,
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 En de wijn, die het hart van de mensen verheugt; Olie, om het gelaat te doen glanzen, Brood, dat het hart van de mensen verkwikt.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Jahweh’s bomen drinken zich vol, De Libanon-ceders, die Hij heeft geplant:
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Waar de vogels zich nestelen, In wier toppen de ooievaar woont.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 De hoogste bergen zijn voor de gemzen, De klippen een schuilplaats voor bokken.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Gij schiept de maan, om de tijd te bepalen, De zon weet, wanneer ze onder moet gaan.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Maakt Gij het donker, dan wordt het nacht, En sluipen de wilde beesten rond,
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 Brullen de leeuwen om buit, En vragen God om hun voedsel.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 De zon gaat op: ze kruipen weg, En leggen zich neer in hun holen;
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Maar de mens tijgt aan zijn werk, En aan zijn arbeid tot aan de avond.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Hoe ontzaglijk zijn uw werken, o Jahweh: Gij hebt ze allen met wijsheid gewrocht! De aarde is vol van uw schepselen,
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Niet minder de zee; Die is groot en geweldig, En het wemelt daarin zonder tal: Beesten, kleine en grote,
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Monsters trekken er door, Liwjatan dien Gij hebt geschapen, Om er mede te spelen.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 Allen zien naar U uit, Om voedsel, elk op zijn tijd.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Geeft Gij het: ze eten het op; Gij opent uw hand: ze worden van het goede verzadigd.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Maar verbergt Gij uw aanschijn: Ze verstarren van schrik; Gij ontneemt hun de adem: Ze sterven en keren terug tot hun stof.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Maar Gij zendt weer uw geest: en ze worden geschapen, En Gij vernieuwt het aanschijn der aarde!
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Eeuwig dure de glorie van Jahweh, En blijve Jahweh Zich in zijn werken verheugen;
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Hij, die de aarde beziet: en ze beeft; Die de bergen aanraakt: ze roken!
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Heel mijn leven zal ik zingen voor Jahweh, Mijn God blijven loven, zolang ik besta!
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Moge mijn zang Hèm behagen, En ìk mij in Jahweh verblijden;
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Maar mogen de zondaars van de aarde verdwijnen, En de goddelozen niet blijven bestaan! Loof Jahweh, mijn ziel!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
