Spreuken 31
1 Wenken voor Lemoeël, den koning van Massa, die zijn moeder hem gaf.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 Mijn zoon, wat zal ik u zeggen; Wat, kind van mijn schoot; Wat, kind van mijn geloften!
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Verkwist uw geld niet aan vrouwen, Schenk uw hart niet aan haar, die koningen verderven;
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Dat past geen koningen, Lemoeël! Het past geen koningen, wijn te drinken; Vorsten mogen niet verzot zijn op drank.
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 Anders vergeten zij al drinkend de wet, En verdraaien het recht van alle verdrukten.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Geef de drank maar aan hen, die ontredderd zijn, Schenk wijn aan bedroefden:
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 Al drinkend vergeten ze hun armoe, En denken niet meer aan hun zorgen.
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Kom op voor hen, die niets weten te zeggen, Voor het recht van allen, die verkwijnen;
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Open uw mond, geef een billijk vonnis, Verschaf recht aan armen en tobbers.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Een flinke vrouw! Men vindt haar niet licht; Haar waarde is hoger dan die van juwelen!
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 Haar man kan vast op haar bouwen, Hem ontgaat geen winst.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 Ze brengt hem voordeel, zolang hij leeft, Nimmer zal ze hem schaden;
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 Ze haalt wol en linnen in huis, En verwerkt die met willige handen.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Als een handelsschip haalt ze van verre haar spijs,
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 En als het nog nacht is, staat ze al op, Bereidt ze het eten voor haar gezin, En wijst haar dienstboden de dagtaak aan.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 Na rijp beraad koopt ze een akker, Van wat ze verdiende plant ze een wijngaard;
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Ze gordelt haar lenden met kracht, De handen steekt ze uit de mouwen.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 Ze onderzoekt, of haar huishouden loopt, Zelfs in de nacht gaat haar lamp niet uit;
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Ze slaat de hand aan het spinnewiel, Haar vingers grijpen de klos.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Ze is vrijgevig voor den arme, Den behoeftige stopt ze iets toe;
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Voor haar gezin hoeft ze de kou niet te vrezen, Want heel haar gezin heeft een dubbel stel kleren.
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 Zelf maakt ze haar mantels, Ze gaat in lijnwaad en purper gekleed;
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Ook haar man valt op in de poorten, Waar hij zetelt met de oudsten van het land.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Ze verkoopt de eigengemaakte gewaden, En levert den handelaar gordels;
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Ze is met kracht en voornaamheid bekleed, En kent geen angst voor de komende dag.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Haar mond is vol wijsheid, Een vriendelijke wenk ligt op haar tong:
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 Zo gaat ze de gangen na van haar gezin, Niet in ledigheid eet ze haar brood!
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Haar zonen staan op, en prijzen haar gelukkig, Haar man ook geeft haar deze lof:
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 "Menige vrouw weert zich dapper, Maar gij hebt ze allen overtroffen!"
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 Bedriegelijk is de bevalligheid, en broos is de schoonheid; Maar een vrouw, die Jahweh vreest, blijft geëerd.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Laat haar genieten van wat haar handen wrochtten, In de poorten zullen haar daden haar prijzen!
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
