Mattheüs 15
1 Toen kwamen schriftgeleerden en farizeën van Jerusalem op Hem af, en zeiden:
Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2 Waarom overtreden uw leerlingen de overlevering der ouden? Zij wassen hun handen niet eens, als ze brood eten.
Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3 Hij gaf hun ten antwoord: Waarom overtreedt gijzelf Gods gebod ter wille van uw overlevering? Want God heeft gezegd:
А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4 Eert uw vader en moeder; en: Wie vader of moeder vloekt, moet sterven.
Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5 Maar gij verklaart: Wie tot vader of moeder zegt: "Alles, waarmee ik u van dienst zou kunnen zijn, is tot offergave bestemd,"
А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;
6 behoeft vader of moeder niet te eren. En om uw overlevering ziet gij Gods gebod over het hoofd.
Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7 Huichelaars, terecht heeft Isaias van u geprofeteerd:
Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8 Dit volk eert Mij met de lippen, maar hun hart is verre van Mij.
Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9 Ze eren Mij tevergeefs, daar ze leerstellingen voordragen, die menselijke geboden zijn.
Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10 En nadat Hij het volk tot Zich had geroepen, sprak Hij tot hen: Hoort en verstaat.
И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11 Niet wat de mond ingaat, bezoedelt den mens; maar wat de mond uitkomt, dat bezoedelt den mens.
Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12 Nu naderden zijn leerlingen, en zeiden tot Hem: Weet Gij wel, dat de farizeën bij het horen van dit woord zich hebben geërgerd?
Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13 Hij antwoordde: Iedere plant, die mijn hemelse Vader niet heeft geplant, zal worden uitgerukt.
А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14 Laat hen begaan; ze zijn blinde leiders van blinden; maar als de ene blinde den anderen leidt, vallen ze allebei in de kuil.
Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15 Toen nam Petrus het woord, en zeide: Verklaar ons deze gelijkenis.
А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16 Hij sprak: Zijt ook gij nog zonder inzicht?
А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17 Begrijpt gij niet, dat alles wat de mond ingaat, in de buik terecht komt, en op zekere plaats wordt uitgeworpen?
Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18 Maar wat de mond uitgaat, komt voort uit het hart, en dat verontreinigt den mens.
А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19 Want uit het hart komen slechte gedachten voort, moord, overspel, ontucht, diefstal, valse getuigenissen, godslasteringen.
Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20 Dit is het, wat den mens bezoedelt. Maar met ongewassen handen eten, bezoedelt den mens niet.
И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21 Toen vertrok Jesus van daar, en begaf zich naar de streek van Tyrus en Sidon.
И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22 En zie, een kanaänietische vrouw, afkomstig uit die streek, riep Hem toe: Heb medelijden met mij, Heer, Zoon van David; mijn dochter wordt vreselijk door den duivel gekweld.
И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23 Hij gaf haar geen antwoord. En zijn leerlingen kwamen, en verzochten Hem: Stel haar tevreden; want ze roept ons achterna.
А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24 Hij antwoordde: Alleen tot de verloren schapen van het huis van Israël ben Ik gezonden.
А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25 Maar ze kwam naar Hem toe, wierp zich voor Hem neer, en zeide: Heer, help mij.
А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26 Hij gaf haar ten antwoord: Het is niet goed, het brood der kinderen te nemen, en het voor de hondjes te werpen.
А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27 Maar ze zeide: Ja wel, Heer; ook de hondjes eten toch van de kruimels, die van de tafel hunner meesters vallen.
А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28 Toen antwoordde Jesus: O vrouw, groot is uw geloof; u geschiede, zoals ge verlangt. Van dat ogenblik af was haar dochter genezen.
Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29 Toen Jesus van daar was vertrokken, kwam Hij aan het meer van Galilea, ging de berg op, en zette Zich daar neer.
И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30 Daar kwamen grote scharen naar Hem toe, die kreupelen, lammen, blinden, stommen en vele anderen bij zich hadden; men legde ze aan zijn voeten neer, en Hij genas ze.
И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31 De menigte stond verbaasd bij het zien, hoe stommen spraken, lammen genazen, kreupelen liepen, blinden zagen; en ze verheerlijkten den God van Israël.
Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32 Nu riep Jesus zijn leerlingen bijeen, en sprak: Ik heb medelijden met de schare; want reeds drie dagen zijn ze bij Mij, en ze hebben niets te eten. Ik wil ze dus niet ongespijsd laten gaan, opdat ze onderweg niet bezwijken.
А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33 Maar de leerlingen zeiden tot Hem: Hoe zullen we ons in een woestijn genoeg brood verschaffen, om zulk een grote menigte te verzadigen?
И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34 Jesus zei hun: Hoeveel broden hebt gij? Ze antwoordden: Zeven, en enkele visjes.
И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35 Toen beval Hij het volk, op de grond te gaan zitten.
И заповеди народу да поседају по земљи.
36 Hij nam de zeven broden en de vissen, sprak een dankzegging uit, brak ze, en gaf ze aan zijn leerlingen; en de leerlingen gaven ze aan het volk.
И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37 Allen aten, en werden verzadigd. En ze verzamelden de overgeschoten brokken: zeven korven vol.
И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38 Het waren ongeveer vier duizend mannen, die hadden gegeten, behalve nog de vrouwen en kinderen.
А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39 En nadat Hij de menigte had heengezonden, ging Hij de boot in, en vertrok naar het gebied van Magadán.
И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
