Job 6
1 Job antwoordde, en sprak:
А Јов одговори и рече:
2 Ach, mocht mijn wrevel worden gewogen, Maar tegelijk met mijn leed op de weegschaal gelegd:
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Want omdat het zwaarder is dan het zand aan de zee, Daarom gingen ook mijn woorden de perken te buiten.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Ja, de pijlen van den Almachtige blijven in mij steken, Mijn geest zuigt er het gif van op; De verschrikkingen Gods Stellen zich tegen mij in slagorde op!
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Balkt soms de woudezel bij het gras Of loeit het rund bij zijn kribbe?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 Kan het laffe zonder zout worden gegeten, Of is er smaak aan het wit van een ei?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Neen, ik weiger, het aan te raken, Ze zijn voor mij een walgelijke spijs!
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Ach, dat mijn bede werd verhoord, En dat God mijn wens mocht vervullen;
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 Dat het God behaagde, mij te verpletteren, Zijn hand zich bewoog, om mij weg te maaien.
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Dat zou een troost voor mij zijn, En ik danste ondanks mijn leed: "Hij spaart mij niet, Omdat ik den Heilige mijn wens niet verzweeg!".
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Want wat is mijn kracht, dat ik nu nog zou wachten, Wat mijn uitzicht, dat ik langer zou leven?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Is mijn kracht soms als die van een steen, Is mijn vlees soms van brons?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Ben ik niet geheel van redding verstoken, Is iedere hulp mij niet ontzegd?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Maar wie zijn vriend barmhartigheid weigert, Verzaakt de vrees voor den Almachtige!
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Toch zijn mijn broeders als een beek onbetrouwbaar, Als een stortbeek, die wegstroomt:
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Die bedekt zijn met ijs, Of bedolven onder sneeuw;
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Zodra de hitte komt, drogen zij uit, Zodra het warm wordt, zijn ze verdwenen.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Ze buigen af van de weg, die ze gaan, En verliezen zich in de woestijn;
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 De karavanen van Tema zien er naar uit, De convooien van Sjeba hebben er hun hoop op gevestigd:
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Maar ze worden in hun verwachting beschaamd, Staan bij hun aankomst te schande.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Zo zijt gij voor mij nu geworden: Gij aanschouwt mijn ellende, en beangst deinst gij terug!
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Heb ik gevraagd: Geeft mij iets ten geschenke, Of staat mij van uw vermogen iets af;
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 Of redt mij uit de hand van den vijand, Bevrijdt mij uit de greep der tyrannen?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Neen, onderricht mij, en dan zal ik zwijgen; Laat mij inzien, waarin ik heb gedwaald!
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Hoe zoet zijn woorden, die oprecht zijn gemeend, Maar hoe grievend de berisping van u!
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Meent gij, mijn woorden te moeten berispen: Woorden van een wanhopige, die in de wind zijn gesproken?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Wilt gij het lot over een onschuldige werpen, En de staf breken over uw vriend?
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Welnu dan, wilt mij aanhoren: Ik lieg u toch niet in het gezicht.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Bezint u, en laat er geen onrecht geschieden; Bezint u, mijn onschuld zal blijken!
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Is er soms onrecht op mijn tong, Of kan mijn gehemelte de rampen niet proeven;
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
