Job 3
1 Daarna opende Job zijn mond, om zijn geboorte dag te verwensen
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 En Job hief aan en sprak:
И проговоривши Јов рече:
3 De dag verga, waarop ik geboren werd; De nacht, die sprak: Er is een knaapje ontvangen!
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Die dag: hij worde duisternis, God in den hoge zij er niet om bekommerd; Geen lichtglans moge hem bestralen,
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Maar duisternis en schaduw des doods hem bedekken; Mogen wolken zich boven hem samenpakken, En zonsverduistering hem verschrikken!
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Die nacht: het donker rove hem weg, Hij telle niet mee onder de dagen van het jaar, En trede niet op in het getal van de maanden. Mogen de sterren van zijn ochtendschemering worden gedoofd; Hij hope op licht, dat niet daagt, Hij aanschouwe de wimpers van het morgenrood niet!
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Ja, troosteloos blijve die nacht, Geen juichtoon dringe tot hem door;
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Laat de dagbeheksers hem vervloeken, Gereed, om Liwjatan tegen hem op te hitsen:
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Mogen de sterren van zijn ochtendschemering worden gedoofd; Hij hope op licht, dat niet daagt, Hij aanschouwe de wimpers van het morgenrood niet!
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 Want hij sloot mij de deuren niet dicht van de schoot, Hij verborg niet het leed voor mijn ogen!
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 Waarom stierf ik niet, toen ik uit de moederschoot kwam, Ging ik niet dood, toen ik haar lichaam verliet;
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Waarom wachtten twee knieën mij op, Waarom twee borsten, om mij te zogen;
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Dan lag ik nu neer, en had rust; Ik zou slapen, en door niets meer worden gestoord:
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 Naast koningen en rijksbestuurders, Die zich grafmonumenten hebben gebouwd;
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 Naast vorsten, badend in goud, En die hun paleizen vulden met zilver.
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Waarom werd ik niet weggestopt als een misdracht, Als kinderkens, die het licht niet aanschouwen?
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Daar, waar de bozen hun tieren staken, Waar rust vindt, wiens kracht is bezweken;
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Waar de gevangenen allemaal vrede genieten, En de stem van de drijvers niet horen;
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Waar kleinen en groten gelijk zijn, De slaven van hun meesters bevrijd.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 Waarom het licht aan een rampzalige geschonken, Aan zielsbedroefden het leven:
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 Aan hen, die de dood verbeiden, die niet komt, Die met groter vlijt naar hem dan naar schatten graven;
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 Die met blijdschap zouden juichen, En jubelen, wanneer zij het graf zouden vinden?
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Aan den man, wiens pad in de duisternis ligt, Wien God elke uitweg heeft afgesneden!
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Want als mijn brood komt mijn zuchten, En als water stort zich mijn jammerklacht uit;
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Wanneer ik bang voor iets ben, overvalt het mij, Mij treft, wat ik ducht!
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Neen, geen rust voor mij, geen heil en geen vrede, Maar altijd weer tobben!
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
