Job 27
И Јов настави беседу своју и рече:
2 Zo waar God leeft, die mij gerechtigheid weigert, De Almachtige, die mijn leven verbittert:
Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,
3 Zolang er nog een zucht in mij is, En Gods adem in mijn neus
Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,
4 Zullen mijn lippen geen valsheid spreken, En zint mijn tong geen bedrog!
Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.
5 Ik denk er niet aan, u gelijk te geven, Tot mijn laatste snik houd ik mijn onschuld vol;
Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.
6 Ik houd vast aan mijn vroomheid, en geef ze niet op, Mijn hart schaamt zich over geen van mijn dagen!
Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.
7 Moge het mijn vijand vergaan als den boze, Mijn hater als den goddeloze!
Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.
8 Wat hoopt de boze, als hij bidt, Als hij zijn ziel tot de Godheid verheft?
Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?
9 Zal God zijn schreien horen, Wanneer de rampspoed hem treft;
Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?
10 Kan hij zich in den Almachtige verlustigen, Ten allen tijde roepen tot God?
Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?
11 Daarna nam Sofar van Naäma het woord, en sprak: Ik zal u Gods werken leren kennen, De plannen van den Almachtige u niet verzwijgen:
Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.
12 Zie, gij hebt het allen zelf aanschouwd: Waarom zo’n ijdele raad gegeven?
Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?
13 Dit is, naar Gods bestel, het lot van den boze, Het deel der tyrannen, door den Almachtige hun toegewezen.
То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.
14 Krijgt hij veel zonen, ze zijn bestemd voor het zwaard, En zijn kroost lijdt gebrek;
Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.
15 Die hem overblijven, worden door de pest ten grave gesleept, En zijn weduwen bedrijven geen rouw.
Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.
16 Al hoopt hij zilver op als stof, En stapelt kleren op als slijk,
Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,
17 Hij stapelt ze op, maar de vrome bekleedt er zich mee, En de onschuldige erft zijn geld.
Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.
18 Hij trekt zijn woning op als een spin, Aan de hut gelijk, die wachters bouwen;
Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.
19 Rijk legt hij zich neer: het is de laatste maal, Hij opent zijn ogen: hij is er niet meer.
Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.
20 Verschrikkingen grijpen hem aan overdag, En ‘s nachts sleurt een stormwind hem weg;
Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.
21 De oostenwind neemt hem op: daar gaat hij heen, Hij vaagt hem weg van zijn plaats.
Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.
22 Zonder erbarmen slingert God zijn pijlen op hem af, Zodat hij voor zijn slagen moet vluchten;
То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.
23 Men klapt over hem in de handen, En fluit hem uit zijn woonplaats na.
Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.
