Job 21
1 Job antwoordde, en sprak:
А Јов одговори и рече:
2 Luistert aandachtig naar wat ik ga zeggen; En dat uw troost zich daartoe bepale!
Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.
3 Laat mij uitspreken op mijn beurt, Wanneer ik klaar ben, kunt ge spotten!
Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.
4 Heb ik me soms over mensen beklaagd, Of heb ik geen grond, om mismoedig te zijn?
Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?
5 Ziet mij aan, en staat verstomd, En legt uw hand op de mond!
Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.
6 Wanneer ik er aan denk, sta ik verbijsterd, En huivert mijn vlees:
Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.
7 "Waarom blijven de bozen in leven Worden zij oud en groeien in kracht?"
Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?
8 Hun kroost gedijt voor hun aanschijn, Hun geslacht houdt stand voor hun ogen;
Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.
9 Hun huizen zijn veilig en zonder vrees, Gods roede valt er niet op neer.
Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.
10 Hun stier bespringt en bevrucht, Hun koeien kalven en hebben geen misdracht;
Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.
11 Als een kudde laten ze hun jongens naar buiten, En hun kinderen springen rond.
Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.
12 Ze zingen bij pauken en citer, Vermaken zich bij de tonen der fluit;
Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.
Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб. (Sheol h7585)
14 Toch zeggen ze tot God: Blijf verre van ons, We willen uw wegen niet kennen!
А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.
15 Wat is de Almachtige, dat we Hem zouden dienen; Wat baat het ons, te smeken tot Hem?
Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?
16 Ligt hun geluk niet in hun eigen hand, Bemoeit Hij Zich wel met de plannen der bozen?
Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.
17 Hoe dikwijls gaat de lamp der bozen wel uit, En stort er rampspoed op hen neer? Hoe dikwijls vernielt Hij de slechten in zijn toorn, Grijpen de weeën hen aan in zijn gramschap;
Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?
18 Worden zij als stro voor de wind, Als kaf, opgejaagd door de storm?
Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?
19 Gij zegt: God wreekt zijn misdaad op zijn kinderen, En zal hem zo zijn wraak laten voelen!
Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?
20 Maar zijn eigen ogen moesten zijn rampspoed aanschouwen, Zelf moest hij de toorn van den Almachtige drinken!
Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?
21 Want wat bekommert hij zich om zijn gezin na zijn dood, Wanneer het getal zijner maanden ten einde is?
Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?
22 Zou men soms God de les willen lezen, Hij, die de hemelingen richt?
Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?
23 En de een gaat dood, geheel voldaan, Volkomen gelukkig en rustig,
Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.
24 Zijn lenden vol vet, Het merg in zijn beenderen nog fris.
Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.
25 De ander sterft met een verbitterd gemoed, Zonder ooit het geluk te hebben gesmaakt!
А други умире ојађене душе, који није уживао добра.
26 Tezamen liggen ze neer in het stof, Door de wormen bedekt!
Обојица леже у праху, и црви их покривају.
27 Zeker, ik ken uw gedachten, En de bedenkingen, die gij tegen mij aanvoert;
Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.
28 Gij zegt: "Waar is het huis van den tyran, Waar de tent, waar de bozen in wonen?"
Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?
29 Hebt gij de reizigers dan nooit ondervraagd, Of aanvaardt gij hun getuigenis niet:
Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,
30 "De boze blijft gespaard op de dag van verderf, En ontsnapt op de dag van de gramschap!"
Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.
31 Wie houdt hem zijn wandel voor ogen, Wie zet hem betaald wat hij deed?
Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?
32 Hij wordt ten grave gedragen, En een tombe houdt er de wacht.
Али се износи у гробље и остаје у гомили.
33 Zacht ligt hij neer Op de kluiten in het dal; Heel de wereld trekt achter hem aan, Talloos velen lopen uit voor zijn stoet.
Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.
34 Wat is uw vertroosting dus schraal, Uw antwoord anders dan leugens!
Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?
