Job 20
1 Daarop nam Sofar van Naäma het woord en sprak:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Mijn inzicht dwingt mij tot antwoord, Omdat het in mij stormt,
Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
3 Nu ik een grievend verwijt moet horen, En domme bluf mij antwoord geeft.
Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
4 Weet ge dan niet, dat van de vroegste tijd af, Sinds de mens op de aarde werd geplaatst,
Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
5 Het gejuich van den boze slechts korte tijd duurt, De vreugde van den goddeloze een ogenblik?
Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
6 Al verheft zijn gestalte zich hemelhoog, En reikt zijn hoofd tot de wolken:
Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
7 Als zijn eigen drek verdwijnt hij voor immer, Die hem zagen, roepen: Waar is hij?
Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
8 Spoorloos vervluchtigt hij als een droom, Wordt weggevaagd als een nachtgezicht;
Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
9 Het oog, dat hem zag, bespeurt hem niet langer, De plaats, waar hij woonde, aanschouwt hem niet meer.
Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
10 Zijn zonen bedelen bij armen, Zijn kinderen geven zijn rijkdom af;
Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
11 En al is zijn gebeente vol jeugdige kracht, Het legt zich neer bij hem in het graf.
Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
12 Hoe zoet het slechte in zijn mond mag smaken, Hoe hij het onder zijn tong ook verbergt,
Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
13 Hoe hij het smekt en niet doorslikt, En het tegen zijn gehemelte houdt:
Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
14 Toch verschaalt zijn spijs in zijn ingewanden, Wordt in zijn binnenste adderengif;
Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
15 Hij slokt schatten in, maar braakt ze uit, God drijft ze weer uit zijn buik.
Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
16 Adderengif moet hij drinken, Een slangentong zal hem doden;
Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
17 Hij zal geen beken van olie genieten, Geen stromen van honing en boter.
Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
18 Zijn winst geeft hij terug, en slokt ze niet door, Verheugt zich niet in de vrucht van zijn handel;
Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
19 Want hij heeft de armen verdrukt en verlaten, Hun huis geroofd, niet gebouwd.
Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
20 Omdat hij voor zijn buik geen verzadiging vond, Niets aan zijn eetlust ontsnapte,
Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
21 En niets aan zijn vraatzucht ontging: Daarom houdt zijn voorspoed geen stand!
Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
22 Op het toppunt van zijn geluk wordt het hem bang, Wordt hij door al de slagen van rampspoed getroffen;
Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
23 Terwijl hij zijn buik vult, laat God zijn ziedende toorn op hem los, Laat schichten regenen op zijn ingewanden.
Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
24 Als hij vlucht voor de ijzeren wapenrusting, Doorboort hem de koperen boog,
Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
25 Puilt de schicht uit zijn rug, De bliksemende pijl uit zijn gal. Dan overvalt hem de doodschrik,
Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
26 De diepste duisternis houdt hem omvangen; Een vuur verslindt hem, dat niet is ontstoken, Vreet weg wat nog leeft in zijn tent.
Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
27 De hemelen openbaren zijn schuld, En de aarde staat tegen hem op;
Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
28 Een stortvloed spoelt zijn woning weg, Een vloedgolf op de dag van zijn toorn!
Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
29 Dit is het lot van den boze, door God hem bedeeld, Het erfdeel, dat de Godheid hem toewijst!
То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
