Job 11
1 Daarop nam Sofar van Naäma het woord, en sprak:
А Софар Намаћанин одговори и рече:
2 Zo’n praatvaar zou onbeantwoord blijven, Zo’n held met de lippen in het gelijk gesteld;
Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3 Uw zwetsen zou anderen tot zwijgen brengen, Uw onzinnig gebrabbel door niemand worden beschaamd?
Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4 Gij zegt tot God: Mijn wandel is rein, Ik ben onberispelijk in uw oog!
Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5 Wilde God maar eens spreken, Zijn lippen tegen u openen,
Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6 U de geheimen der Wijsheid ontvouwen, Die zo moeilijk zijn te verstaan: Dan zoudt ge erkennen, dat God van u eist, Wat uw misdaad verdient.
И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7 Zoudt ge de diepten Gods kunnen peilen, De alwetendheid van den Almachtige doorgronden?
Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8 Zij is hoger nog dan de hemelen: Wat kunt ge beginnen; Dieper nog dan de onderwereld: Wat kunt ge begrijpen; (Sheol h7585)
То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)
9 Haar meetsnoer is langer dan de aarde, En breder nog dan de zee!
Дуже од земље, шире од мора.
10 Als hij iets laat passeren, het verborgen houdt, Of het ruchtbaar maakt: wie zal Hem weerhouden?
Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11 Want Hij doorschouwt de bedriegelijke mensen; Hij kent het kwaad, het ontgaat Hem niet!
Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12 Maar een leeghoofd zal dit eerst begrijpen, Als het jong van een ezel een mensenkind wordt!
Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13 Maar wanneer gij er acht op wilt slaan, En tot Hem uw handen verheft,
Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14 De misdaad uit uw hand verwijdert, En in uw tenten geen onrecht laat wonen:
Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15 Dan heft ge smetteloos het hoofd omhoog, Dan staat ge vast, en behoeft niet te vrezen.
Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16 Ja, dan zult ge de ellende vergeten, Er aan denken als aan water, dat voorbij is gestroomd;
Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17 Dan rijst uw leven klaarder nog dan de middag, En uw duisternis zal als de morgen zijn;
Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18 Dan zult ge vertrouwen, Want er is weer hoop! Dan gaat ge weer slapen onder veilige hoede,
Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19 Dan legt ge u neer, en schrikt niemand u op; Dan dingen velen naar uw gunst,
Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20 Terwijl de ogen der bozen versmachten: Want die blijven van iedere toevlucht verstoken, Hun enige hoop is hun laatste zucht!
Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
