Jesaja 32
1 Zie, dan zal een Koning met gerechtigheid heersen, En de vorsten zullen besturen met recht.
Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
2 Ieder van hen zal zijn als een beschutting tegen de wind, En als een schuilplaats tegen de regen; Als een waterbeek in de steppe, Als de schaduw van een machtige rots op het dorstige land.
И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
3 Dan blijven de ogen der zienden niet langer gesloten, En de oren der horenden luisteren weer;
И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
4 Het onbezonnen verstand leert begrijpen, De stamelende tong spreekt vloeiend en klaar;
И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
5 De dwaas wordt niet langer voor edel gehouden, De sluwerd geen man van aanzien genoemd.
Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
6 Want de dwaas spreekt maar dwaasheid En zijn hart zint op boosheid: Om vermetel te worden, En tegen Jahweh te lasteren; Om den hongerige gebrek te doen lijden, Den dorstige een dronk te onthouden.
Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
7 En de sluwerd verzint listige streken, Beraamt boze plannen, Om ongelukkigen door leugen in het verderf te storten, Den arme door zijn beschuldiging voor het gerecht.
И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
8 Maar een edel mens vormt nobele plannen, En brengt ze ten uitvoer.
Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
9 Lichtzinnige vrouwen, hoort naar mijn stem, Luchthartige dochters, luistert naar mijn woord!
Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
10 Na jaar en dag Zult ge beven, luchthartigen: Want dan is ‘t gedaan met de wijn, En geen oogst is er meer.
За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
11 Siddert lichtzinnigen, beeft luchthartigen, Ontkleedt en ontbloot u; Gordt de rouw om uw lenden,
Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
12 En slaat op uw borsten: Om de lieflijke velden, De vruchtbare wijnstok.
Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
13 Doornen en distels woekeren op de grond van mijn volk In alle lustpaleizen der dartele veste;
Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
14 Want de burcht ligt eenzaam, verlaten de woelige stad, Ofel en toren verwoest: Holen voor eeuwig, Een lustoord voor ezels, een weide der kudde.
Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
15 Dan stort Hij voor eeuwig een geest uit de hoge over ons uit, En wordt de steppe een boomgaard, de boomgaard een woud.
Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
16 Het recht zal in de steppe vertoeven, De gerechtigheid in de boomgaard wonen;
Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
17 En vrede zal de winst der gerechtigheid zijn, Rust en veiligheid de vrucht van het recht voor altoos!
И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
18 Mijn volk zal in een oord van vrede wonen, In veilige woningen in zorgeloze rust.
И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
19 Maar het woud zal worden geveld en vernield, De stad tot de grond geslecht.
Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
20 Heil u! Gij zult aan alle wateren zaaien, En rund en ezel daar vrij laten lopen.
Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.
