2 Samuël 22
1 Ook heeft David tot Jahweh de woorden van dit lied gericht, toen Jahweh hem verlost had uit de hand van al zijn vijanden en ook uit de hand van Saul.
И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
2 En hij sprak:
И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
3 Jahweh, mijn toevlucht, mijn burcht en mijn veste; Mijn God, mijn rots, waarop ik kan schuilen. Mijn schild, de hoorn van mijn heil, mijn schutse en mijn toevlucht, Mijn redder heeft mij uit de verdrukking verlost.
Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
4 Ik roep: Geprezen zij Jahweh! En ben van mijn vijand verlost.
Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
5 De branding van de dood had mij al gegrepen, De golven van de onderwereld sloegen over mij heen;
Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
6 De strikken van het dodenrijk hielden mij vast, De klemmen van de dood lagen voor mij gereed: (Sheol h7585)
Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
7 Maar ik riep tot Jahweh in mijn nood, En tot God verhief ik mijn stem. En Hij hoorde mijn stem in zijn vorstelijke woning, Mijn hulpgeroep drong door tot zijn oren:
У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
8 Daar schudde en beefde de aarde, Rilden en dreunden de fundamenten des hemels; Want Hij was in woede ontstoken.
Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
9 Rook steeg op uit zijn neus, Verslindend vuur spoot uit zijn mond, En gloeiende kolen spatten er uit.
Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
10 Hij boog de hemel, en daalde neer, Grauwe wolken onder zijn voeten.
Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
11 Hij besteeg den cherub en vloog in het rond, Zwevend op de windewieken.
И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
12 Hij sloeg de duisternis als een dek om zich heen, Donkere nevels, dreigende wolken waren zijn tent.
Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
13 En door de gloed, die voor Hem uitging, Braakten zijn wolken vurige kolen.
Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
14 En in de hemel donderde Jahweh, Verhief de Allerhoogste zijn stem;
Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
15 Hij schoot zijn pijlen en strooide ze rond, Slingerde bliksems en joeg ze uiteen:
Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
16 Open lag de bedding der zee, Het fundament van de aarde kwam bloot; Door het dreigen van Jahweh, Door het snuivend gebries van zijn neus.
Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
17 Van boven boog Hij Zich neer, greep mij vast, En trok mij weg uit de onstuimige wateren;
Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
18 Hij verloste mij van mijn grimmigen vijand En van mijn haters, want ze waren te machtig.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
19 Ze waren uitgetrokken op de dag van mijn rampspoed, Maar Jahweh was mijn beschermer;
Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
20 Hij beveiligde mij, En bracht mij redding, omdat Hij mij liefhad.
И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
21 Toen werd mijn gerechtigheid door Jahweh beloond, Mijn reinheid van handen vergolden:
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
22 Want ik had de wegen van Jahweh bewandeld, Niet gezondigd tegen mijn God;
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
23 Ik had al zijn geboden voor ogen gehouden, Niet zijn wetten ontweken;
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
24 Ik was voor Hem zonder smet, Had mij zuiver van zonde bewaard.
И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
25 Daarom werd mijn gerechtigheid door Jahweh beloond, En mijn reinheid in zijn ogen.
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
26 Want voor getrouwen toont Gij U trouw, Voor rechtschapenen rechtschapen,
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
27 Rein voor den reine, Maar voor de listigaards listig;
С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
28 Want Gij redt het deemoedige volk, Maar vernedert hovaardige blikken.
Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
29 Gij zijt, o Jahweh, mijn lamp, Mijn God, die licht in mijn duisternis straalt;
Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
30 Met U durf ik de stormloop beginnen, Met mijn God de wallen bespringen.
С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
31 God! Volmaakt zijn Zijn wegen, Jahweh’s woord is gelouterd. Hij is voor allen een schild, Die vluchten tot Hem.
Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
32 Wie toch is God, dan Jahweh alleen; Wie een rots, dan alleen onze God!
Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
33 God! Hij omgordt mij met kracht, En baant mij een veilige weg;
Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
34 Hij maakt mijn voeten vlug als hinden, En doet mij de hoogste toppen beklimmen;
Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
35 Hij oefent mijn handen ten strijde, Mijn armen tot het spannen van de koperen boog.
Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
36 Zo hebt Gij mij het schild van uw heil gereikt; Uw goedheid maakte mij groot.
Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
37 Gij hebt een weg voor mijn stappen gebaand, En mijn voeten wankelden niet.
Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
38 Ik vervolgde mijn vijanden, haalde ze in, En keerde niet terug, eer ik ze had verslagen.
Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
39 Ik heb ze verslagen, verpletterd, zodat ze niet opstaan, Maar onder mijn voet blijven liggen.
И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
40 Gij hebt mij met kracht omgord tot de strijd, Mijn tegenstanders voor mij doen bukken;
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
41 Gij liet mij de rug van mijn vijanden zien. Mijn haters heb ik verdelgd.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
42 Nu huilen ze, maar niemand helpt: Tot Jahweh zelfs, maar Hij antwoordt hun niet;
Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
43 Ik vermaal ze als stof der aarde, Vertrap en vertreed ze als slijk op de straten.
Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
44 Gij hebt mij gered uit de strijd met de volkeren. En mij aan het hoofd van de naties gesteld: Volkeren, die ik niet kende, werden mij dienstbaar,
Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
45 Vreemden brachten mij hulde; Nauwelijks hadden ze van mij gehoord, Of ze gehoorzaamden mij;
Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
46 Anderen lagen uitgeput neer, En kropen sidderend uit hun burchten.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
47 Leve Jahweh! Gezegend mijn Rots; Hoogverheven de God, de Rots van mijn heil!
Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
48 Gij hebt mij gewroken, o God, Volkeren aan mij onderworpen;
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
49 Mij van mijn grimmigen vijand verlost, Zege over mijn bestrijders verleend, mij van geweldenaars bevrijd.
Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
50 Daarom wil ik U prijzen, o Jahweh, Uw naam verheerlijken onder de volken!
Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
51 Machtige hulp verleent Hij zijn koning, En genade aan zijn Gezalfde, Aan David en zijn geslacht Voor altijd!
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
