Ngeche 1
1 Ngeche mag Solomon wuod Daudi, ruodh Israel:
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 mamiyo iyudo rieko kod ritruok makare, kendo winjo tiend weche matut;
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 kendo miyo idak e ngima moritore kendo mobidhore kitimo gima adiera kendo gima kare kendo mowinjore,
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 gimiyo joma ngʼeyogi tin bedo mariek, kendo gimiyo jomatindo ngʼeyo tiend weche kendo pogo tiend wach.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Mad jomariek chik itgi mondo owinji kendo gimedgi e puonjruokgi, to jogo mongʼeyo pogo tiend wach mad oyud gino ma chikogi,
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 mondo gingʼe ngeche, sigendini, kod weche ma tiendgi tek mag jorieko.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Luoro Jehova Nyasaye e chakruok mar ngʼeyo to joma ofuwo chayo rieko gi ritruok makare.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Wuoda, chik iti ni puonj wuonu, kendo kik ijwangʼ puonj mar minu.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Ginibedni kaka kondo michwowo e wiyi, kendo kaka thiwni miketo e ngʼuti mondo ineri maber.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Wuoda, ka joricho hoyoi mondo itim marach, kik iyienegi.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Kagiwachoni niya, “Bi idhi kodwa; mondo wabuti ni ngʼato wanegi, kendo wamonj kayiem nono joma onge ketho;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 wabiro yudo gik moko duto mabeyo ma nengogi tek, mi wapongʼ utewa gi gik moyaki.
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 In bende riwri kodwa e wachni, kendo wanapog gigo duto mwayako.”
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Wuoda, kik idhi kodgi ngangʼ kendo kik iwuoth e yoregigo,
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 nikech tiendgi reto piyo piyo mar timo richo kendo gimwomore mondo gichwer remo.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Mano kaka en gima nono chiko obadho ka winy duto neno.
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Jogi ochiko obadho ne gin giwegi, kendo gin ema ginimokie!
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Mano e giko jogo duto mohero yudo gimoro moyud e yo marach; gino kawo ngima jogo moyude.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Rieko goyo koko matek e yore mag dala, ogoyo koko bende e kuonde chokruok;
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 oywak kogoyo koko e akerkeke mag yore motimo koko, owuoyo e dhorangeye mag mier madongo kopenjo niya,
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 “Nyaka karangʼo ma un joma ngʼeyogi tin nusik kuhero yoreu mag ngʼeyo matin?” Nyaka karangʼo ma jojaro pod nosik kamor, e jaro kendo joma ofuwo nosiki kochayo puonj?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Ka dine uwinj siem mara, dine abedo kodu thuolo, kendo damiyo ungʼeyo pacha.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 To nikech ne udaga kane aluongo kendo onge ngʼama nodewa kane adwaro konyou,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 nimar ne udagi puonj maga duto kendo ne ok uwinjo siem mara.
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 An to ananyieru bangʼe ka un e chandruok; Anajaru ajara ka masira oloyou,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 ka masira machalo yamb ahiti obiro kuomu, kendo ka chandruok oyweyou ka yamb kalausi. Ka lit kod thagruok ohingou.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Giniluonga, to ok anadwokgi; ginimanya to ok giniyuda.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Kaka ne ok gidwar puonj kendo ok negiyiero luoro Jehova Nyasaye,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Kaka ne ok giyie gi puonjna kendo gidagi siem mara,
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 kuom mano ginicham olemo mag yoregi kendo giniyiengʼ gi olemo mar riekogi maricho.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Nikech yore mobam mag bayo mag jogo mangʼeyogi tin noneg-gi, kendo bedo ma ok odewo gimoro mar joma ofuwo notiekgi.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 To ngʼato angʼata mawinjo wachna nodag gi kwe kendo mayom, maonge luoro mar hinyruok.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
