< Ngeche 1 >
1 Ngeche mag Solomon wuod Daudi, ruodh Israel:
以色列王達味之子撒羅滿的箴言:
2 mamiyo iyudo rieko kod ritruok makare, kendo winjo tiend weche matut;
是為教人學習智慧和規律,叫人明瞭哲言,
3 kendo miyo idak e ngima moritore kendo mobidhore kitimo gima adiera kendo gima kare kendo mowinjore,
接受明智的教訓--仁義、公平和正直,
4 gimiyo joma ngʼeyogi tin bedo mariek, kendo gimiyo jomatindo ngʼeyo tiend weche kendo pogo tiend wach.
使無知者獲得聰明,使年少者獲得知識和慎重,
5 Mad jomariek chik itgi mondo owinji kendo gimedgi e puonjruokgi, to jogo mongʼeyo pogo tiend wach mad oyud gino ma chikogi,
使智慧者聽了,增加學識;使明達人聽了,汲取智謀,
6 mondo gingʼe ngeche, sigendini, kod weche ma tiendgi tek mag jorieko.
好能明瞭箴言和譬喻,明瞭智者的言論和他們的隱語。
7 Luoro Jehova Nyasaye e chakruok mar ngʼeyo to joma ofuwo chayo rieko gi ritruok makare.
敬畏上主是智慧的肇基;只有愚昧人蔑視智慧和規律。
8 Wuoda, chik iti ni puonj wuonu, kendo kik ijwangʼ puonj mar minu.
我兒,你應聽你父親的教訓,不要拒絕你母親的指教,
9 Ginibedni kaka kondo michwowo e wiyi, kendo kaka thiwni miketo e ngʼuti mondo ineri maber.
因為這就是你頭上的冠冕,你頸上的珠鏈。
10 Wuoda, ka joricho hoyoi mondo itim marach, kik iyienegi.
我兒,如果惡人勾引你,你不要聽從;
11 Kagiwachoni niya, “Bi idhi kodwa; mondo wabuti ni ngʼato wanegi, kendo wamonj kayiem nono joma onge ketho;
如果他們說:「來跟我們去暗算某人,無故地陷害無辜。
12 mondo wamuonygi ngili ka bur liel mana ka joma omwony mangima gi bur; (Sheol )
我們要像陰府一樣活活地吞下他們,把他們整個吞下去,有如墮入深坑裏的人; (Sheol )
13 wabiro yudo gik moko duto mabeyo ma nengogi tek, mi wapongʼ utewa gi gik moyaki.
這樣,我們必獲得各種珍寶,以贓物充滿我們的房屋。
14 In bende riwri kodwa e wachni, kendo wanapog gigo duto mwayako.”
你將與我們平分秋色,我們將共有同一錢囊。」
15 Wuoda, kik idhi kodgi ngangʼ kendo kik iwuoth e yoregigo,
我兒,你不要與他們同流合污,該使你的腳遠離他們的道路,
16 nikech tiendgi reto piyo piyo mar timo richo kendo gimwomore mondo gichwer remo.
因為他們雙腳趨向兇惡,急於傾流人血。
17 Mano kaka en gima nono chiko obadho ka winy duto neno.
在一切飛鳥眼前,張設羅網,盡屬徒然。
18 Jogi ochiko obadho ne gin giwegi, kendo gin ema ginimokie!
其實,他們不外是自流己血,自害己命。
19 Mano e giko jogo duto mohero yudo gimoro moyud e yo marach; gino kawo ngima jogo moyude.
這就是謀財害命者的末路:他必要送掉自己的性命。
20 Rieko goyo koko matek e yore mag dala, ogoyo koko bende e kuonde chokruok;
智慧在街上吶喊,在通衢發出呼聲;
21 oywak kogoyo koko e akerkeke mag yore motimo koko, owuoyo e dhorangeye mag mier madongo kopenjo niya,
在熱鬧的街頭呼喚,在城門和市區發表言論:「
22 “Nyaka karangʼo ma un joma ngʼeyogi tin nusik kuhero yoreu mag ngʼeyo matin?” Nyaka karangʼo ma jojaro pod nosik kamor, e jaro kendo joma ofuwo nosiki kochayo puonj?
無知的人,你們喜愛無知;輕狂的人,你們樂意輕狂;愚昧的人,你們憎恨知識,要到何時呢﹖
23 Ka dine uwinj siem mara, dine abedo kodu thuolo, kendo damiyo ungʼeyo pacha.
你們應回心聽我的勸告。看,我要向你們傾吐我的心意,使你們瞭解我的言詞。
24 To nikech ne udaga kane aluongo kendo onge ngʼama nodewa kane adwaro konyou,
但是,我呼喚了,你們竟予以拒絕;我伸出了手,誰也沒有理會。
25 nimar ne udagi puonj maga duto kendo ne ok uwinjo siem mara.
你們既蔑視了我的勸告,沒有接受我的忠言;
26 An to ananyieru bangʼe ka un e chandruok; Anajaru ajara ka masira oloyou,
因此,你們遭遇不幸時,我也付之一笑;災難臨到你們身上時,我也一笑置之。
27 ka masira machalo yamb ahiti obiro kuomu, kendo ka chandruok oyweyou ka yamb kalausi. Ka lit kod thagruok ohingou.
當災難如暴風似的襲擊你們,禍害如旋風似的捲去你們,困苦憂患來侵襲你們時,我也置之不顧。
28 Giniluonga, to ok anadwokgi; ginimanya to ok giniyuda.
那時,他們呼求我,我必不答應:他們尋找我,必尋不著我;
29 Kaka ne ok gidwar puonj kendo ok negiyiero luoro Jehova Nyasaye,
因為他們憎恨知識,沒有揀選敬畏上主,
30 Kaka ne ok giyie gi puonjna kendo gidagi siem mara,
沒有接受我的勸告,且輕視了我的一切規諫。
31 kuom mano ginicham olemo mag yoregi kendo giniyiengʼ gi olemo mar riekogi maricho.
所以他們必要自食其果,飽嘗獨斷獨行的滋味。
32 Nikech yore mobam mag bayo mag jogo mangʼeyogi tin noneg-gi, kendo bedo ma ok odewo gimoro mar joma ofuwo notiekgi.
的確,無知者的執迷不悟殺害了自己;愚昧人的漠不關心斷送了自己。
33 To ngʼato angʼata mawinjo wachna nodag gi kwe kendo mayom, maonge luoro mar hinyruok.
但是,那聽從我的,必得安居,不怕災禍,安享太平。