Ngeche 30
1 Magi e weche mag Agur wuod Jake, ma gin weche matut. Magi e weche ma Agur wachone Ithiel; adier owuoyo ne Ithiel niya, “Aol marumo, yaye Nyasaye, to pod anyalo wuoyo.
Речи Агура сина Јакејевог; сабране речи тог човека Итилу, Итилу и Укалу.
2 Chutho afuwo ahinya ma ok awinjora bedo dhano; ok an kod ngʼeyo tiend wach mar dhano.
Ја сам луђи од сваког, и разума човечијег нема у мене.
3 Ok asepuonjora rieko, kata ngʼeyo mar Nyasaye, ma en Jal Maler Moloyo, bende aongego.
Нити сам учио мудрост нити знам свете ствари.
4 En ngʼa mosedhi e polo kendo olor piny? En ngʼa mosechoko yamo moketo ei lwete? En ngʼa mosechoko pi gi lawe kata mosepimo giko mar tungʼ piny? Nyinge to en ngʼa, koso wuode to nyinge ngʼa? Nyisa ane ka ingʼeyo!
Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?
5 “Wach ka wach moa kuom Nyasaye en adier; Nyasaye en okumba ne jogo mopondo kuome.
Све су речи Божије чисте; Он је штит онима који се уздају у Њ.
6 Kik imed gimoro e wachne, to nono obiro kwedi mi onyis ni in ja-miriambo.
Ништа не додај к речима Његовим, да те не укори и не нађеш се лажа.
7 “Gik moko ariyo makwayi; yaye Jehova Nyasaye; kik itama biro buti kapok atho.
За двоје молим Те; немој ме се оглушити док сам жив:
8 Mi wuond gi miriambo obed mabor koda; kik imiya chan kata mwandu, to miya mana chiemba mapile.
Таштину и реч лажну удаљи од мене; сиромаштва ни богатства не дај ми, храни ме хлебом по оброку мом,
9 Nimar, ka ok kamano, to anyalo bedo gi mwandu mangʼeny mi akwedi ka awacho ni, ‘Jehova Nyasaye to en ngʼa?’ Kata anyalo bedo jachan mi akwel, mi ami nying Nyasacha wichkuot.
Да не бих наједавши се одрекао се Тебе и рекао: Ко је Господ? Или осиромашивши да не бих крао и узалуд узимао име Бога свог.
10 “Kik iwuo marach kuom jatich ne ngʼat mondike nono to obiro kwongʼi, mi iyud chandruok.
Не опадај слуге господару његовом, да те не би клео и ти био крив.
11 “Nitie jogo makwongʼo wuonegi kendo ok gwedh minegi;
Има род који псује оца свог и не благосиља матере своје.
12 jogo ma paro giwegi ni giler to ok osepwodhgi kuom kethruokgi;
Има род који мисли да је чист, а од свог кала није опран.
13 jogo ma wangʼ-gi tek masungore, manenogi richo;
Има род који држи високо очи своје, и веђе му се дижу увис.
14 joma lekegi chalo gi ligangla kendo nyipongʼ lekegi chalo pelni mabitho, mar chamo jochan manie piny, kod joma odhier manie dier ji.
Има род коме су зуби мачеви и кутњаци ножеви, да прождире сиромахе са земље и убоге између људи.
15 “Chwe nigi nyiri ariyo. Giywak ni, ‘Miwa! Miwa!’ “Nitie gik moko adek ma ok rom ngangʼ! Angʼwen ma ok wach ni, ‘Oromo!’
Пијавица има две кћери, које говоре: Дај, дај. Има троје несито, и четврто никад не каже: Доста:
Гроб, материца јалова, земља која не бива сита воде, и огањ, који не говори: Доста. (Sheol h7585)
17 “Wangʼ ma jaro wuoro, ma dagi winjo wach miyo, ibiro lodho oko kod agak manie holo, ibiro chamgi gi achudhe.
Око које се руга оцу и неће да слуша матере, кљуваће га гаврани с потока и јести орлићи.
18 “Nitie gik moko adek mamiya awuoro ahinya, angʼwen ma ok anyal ngʼeyo tiendgi.
Троје ми је чудесно, и четвртог не разумем:
19 Yor ongo e kor polo, yor thuol e kor lwanda, yor yie ei nam mogingore kod yor ngʼama wuowi gi nyako.
Пут орлов у небо, пут змијин по стени, пут лађин посред мора, и пут човечији к девојци.
20 “Ma e yor dhako ma jachode: Ochiemo to bangʼe oyweyo dhoge, mi owach ni, ‘Ok asetimo gimoro marach.’
Такав је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: Нисам учинила зла.
21 “Nitie gik moko adek mateto piny, to kuom gik moko angʼwen piny ok nyal yiego:
Од трога се потреса земља, и четвртог не може поднети:
22 misumba modoko ruodh piny, kata ngʼat mofuwo mochiemo moyiengʼ,
Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хлеба.
23 moro en dhako ma ok oher to okende eka mogik jatich ma nyako ma omayo dhako mondike dichwo.
Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наследи госпођу своју.
24 “Gik moko angʼwen matindo ni e piny, to kata kamano giriek moloyo.
Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца:
25 Biye gin chwech ma tekregi tin, to kata kamano gikano chiembgi e ndalo oro;
Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у лето себи храну;
26 aidha bende gin le man-gi teko matin, to giloso gondgi e kind kite,
Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу;
27 kata bonyo onge ruodhgi, to ka giringo gidhiyo nyime kaachiel ka gichanore ka ogend lweny.
Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом;
28 Kamano olele bende inyalo mako gi lwedo, to iyude kodak e ute ruoth.
Паук, који рукама ради и у царским је дворима.
29 “Nitie gik moko adek ma wuodhgi lich ka irango, chutho angʼwen maringo malich miwuoro.
Троје лепо корача, и четврто лепо ходи:
30 Sibuor, en ratego moloyo kuom le duto, kendo onge gimoro moluoro,
Лав, најјачи између зверова, који не узмиче ни пред ким,
31 thuon gweno magar ka dwaro gwere gi wadgi, nywok, kod ruoth gi oganda mar lweny moluoro bute.
Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје.
32 “Ka isetimo tim fuwo ma imiyori duongʼ kendi, kata ka isechano richo, to um dhogi gi lweti!
Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста.
33 Mana kaka puoyo chak kelo mo, kendo goyo um chwero remo, e kaka jiwo kecho kelo lweny.”
Кад се разбија млеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гнев, замеће свађу.
