< Ngeche 29 >
1 Ngʼat masiko katoke tek bangʼ siem mangʼeny ibiro tieko apoya nono maonge konyruok.
人若屢受譴責,仍然頑固,他必突然喪亡,無法挽救。
2 Ka joma kare dhiyo nyime, ji mor, ka joricho ema otelo e loch ji ywak ka gichur.
義人執政,人民喜慶;惡人專權,人民嘆息。
3 Ngʼat mohero rieko miyo wuon mare mor, to ngʼat momako osiep kod jachode ketho mwandune.
喜愛智慧的,使父親喜悅;尋花問柳的,必傾家蕩產。
4 Gi adiera ema ruoth miyo piny bet mochungʼ motegno, to ngʼat mawuor ne asoya muke magoye piny.
君王秉公行義,必將興邦;但若暴斂橫徵,必將喪邦。
5 Ngʼat mawuondo jabute ochiko obadho e tiende.
對自己的友伴阿諛的人,是在他腳下張設羅網。
6 Ngʼat marach dwodore e obadho mar richone owuon, to ngʼat makare nyalo wer mobed mamor.
作惡的人,滿路絆索;正義的人,載欣載奔。
7 Ngʼat makare winjo ywak jochan mondo otimnegi gima kare, to ngʼat marach ok dew gimoro.
義人關注窮人的案情,但是惡人卻毫不知情。
8 Joma jaro ji kelo koko e dala, to jomariek ringo aa e mirima.
輕狂的人,煽動城市作亂;明智的人,設法挽回狂瀾。
9 Ka ngʼat mariek odhiyo gi ngʼat mofuwo e od bura, to ngʼat mofuwo goyo koko kendo jero, kendo kwe bedo maonge.
智愚爭辯,或怒或笑,終無結果。
10 Joma ohero chwero remo mon kod jogo modimbore, kendo gidwaro yo mar nego joma jo-ratiro.
嗜殺的人,常憎恨正人君子;正直的人,卻關懷他的性命。
11 Ngʼat mofuwo chiwore duto komwomore amwoma e mirimbe, to ngʼat mariek ritore ka ogare.
愚人忿怒,必盡情發洩;明智的人,必自知抑制。
12 Ka ruoth thoro chiko ite ne miriambo, to jootene duto bedo joma timbegi richo.
作首長的,如聽信讒言,他的臣僕,必盡屬小人。
13 Jachan gi ngʼat mahinyo ji nigi gimoro achiel machalre: Jehova Nyasaye miyogi wenge maneno kargi ji ariyogo.
窮人與壓迫者彼此相遇,二者皆由主獲得光明。
14 Ka ruoth ongʼado bura ne jochan kod adiera, kom ruodhe biro bedo moritore ma ok hinyre.
君王如秉公審判窮人,他的寶座必永久穩立。
15 Ka ichwado nyathi kendo ikwere eka ikonye bedo mariek to nyathi ma owe aweya kelo wichkuot ne min mare.
杖責與懲戒,賜予人智慧;嬌縱的孩子,使母親受辱。
16 Ka jaricho dhiyo nyime maber, e kaka richo bende medore, to joma kare biro neno podho margi.
惡人掌權,罪惡隨之增多;正義的人,必親見其崩潰。
17 Kum wuodi, to obiro miyi kwe; kendo obiro kelo mor ne chunyi.
懲戒你的兒子,他必使你安心,令你心曠神怡。
18 Kama onge lek, to ji chunygi aa to ngʼama orito chik en ngʼat mogwedhi.
神視缺乏時,人民必放縱;遵守法律的,纔蒙受祝福。
19 Misumba ok nyal kony kirieye mana gi wach kende; kata bed ni owinjo, to ok obi rwako.
要糾正奴才,不宜用言語;即使他明白,他仍不服從。
20 Bende ineno ngʼato ma wuoyo ka rikni mapiyo piyo? Nitie geno mathoth kuom ngʼat mofuwo maloye.
你是否見過信口開河的人﹖寄望於愚人勝於寄望於他。
21 Ka ngʼato omiyo misumbane gik moko duto chakre ka en rawera, obiro kelo kuyo e gikone.
對奴才自幼加以嬌養,他日後終必反僕為主。
22 Ngʼat ma iye owangʼ kelo masira, to ngʼat makecho piyo timo richo mathoth.
易怒的人,極易引起紛爭;性急的人,必犯很多過錯。
23 Sunga ngʼato ema miyo opodho, to ngʼat ma chunye muol yudo pak.
驕傲自大,使人屈辱;虛心謙下,使人受榮。
24 Ngʼat makonyo jakuo mondo okwal ema bedo jasike owuon; nikech osekwongʼore kendo ok onyal bedo janeno.
誰與盜賊合夥,實是痛恨自己;他雖聽見咀咒,卻不敢發一言。
25 Luoro mar dhano biro nyisore ni en gima duodo ngʼato, to ngʼat mogeno kuom Jehova Nyasaye orite maonge hinyruok.
對人畏懼,必陷入羈絆;信賴上主,必獲得安全。
26 Ji mangʼeny dwaro mondo girom gi ruoth, to en mana kuom Jehova Nyasaye ema adiera yudoree.
許多人尋求王侯的慈惠,但每人的判決出自上主。
27 Joma kare mon gi joma ok jo-adiera, to joricho mon gi joma oriere tir.
為非作歹的人,為義人所憎惡;行為正直的人,為惡人所憎惡。