Ngeche 28
1 Jaricho ringo kaonge ngʼama lawe, to joma kare jochir ka sibuor.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Ka piny toke tek, to en gi jotelo mangʼeny, to ngʼat mawinjo wach kendo man-gi ngʼeyo rito chik.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Jatelo mahinyo jochan chalo kaka kodh oula maywero cham oko.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Jogo ma ok rit chik pako ngʼat marach, to jogo marito chik dagi jogo maricho.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Jomaricho ok ongʼeyo adiera, to jogo madwaro Jehova Nyasaye ongʼeyo adiera chutho.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Ber ngʼat ma jachan ma wuodhe ok cha, moloyo ngʼat ma ja-mwandu ma yorene richo.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Ngʼat marito chik en wuowi mariek, to bedo osiep jawuoro kelo wichkuot ne wuon mare.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Ngʼat mamedo mwandu gi ohala ma malangʼ choko mwandu ne ngʼat machielo, mabiro bedo mangʼwon gi jochan.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Ka ngʼato odino ite ne chik, kata mana lemone bende richo.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Ngʼat matero ngʼat moriere tir e yo mar richo biro podho e obetone owuon, to ngʼat ma ok cha biro yudo pok maber.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Jamoko nyalo paro owuon ni oriek, to jachan man-gi paro matut neno gik manie chuny jamokono.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Ka ngʼat makare oloyo, nitie mor maduongʼ, to ka ngʼat marach omi teko mondo otel, ji ringo dhiyo kar pondo.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Ngʼat mapando richone ok dhi maber, to ngʼat ma hulo richone kendo oweyogi yudo ngʼwono.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 En ngʼama ogwedhi ngʼat moluoro Jehova Nyasaye kinde duto, to ngʼatno ma chunye tek donjo e chandruok.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Kaka sibuor maruto kata ondiek madwaro kecho e kaka ngʼat marach motelone joma ok nyal.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Ruoth ma jasunga onge gi rieko, to ngʼatno mamon gi gik moyud e yo marach biro dak amingʼa.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Ngʼat moneko chunye chandore enobed gi kuyo nyaka otho; omiyo kik ngʼato konye.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Ngʼatno ma ja-adiera ibiro rito maonge hinyruok, to ngʼatno ma yorene richo biro podho apoya nono.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Ngʼat matiyo e puothe biro bedo gi chiemo mogundho, to ngʼat mabayo abaya biro bedo jachan mochwere.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Ngʼat ma ja-adiera ibiro gwedho mangʼeny, to ngʼat madwaro gi teko bedo ja-mwandu ok notony ma ok okume.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Dok ne ngʼato kayiem ka oketho ok ber, to ngʼato biro timo marach mana ni mondo oyud asoya matin.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Ngʼat ma iye lit dwaro ahinya ni mondo obed gi mwandu to ok ongʼeyo ni chan orite.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Ngʼatno makwero ngʼato gikone obiro yudo pwoch mangʼeny moloyo ngʼatno man-gi lep mawuondo.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Ngʼat mamayo wuon mare kata min, to owacho niya, “Timo kamano ok rach,” ochal gi ngʼat maketho gimoro.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Ngʼat ma jawuoro thoro kelo miero, to ngʼat mogeno kuom Jehova Nyasaye biro dhiyo maber.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Ngʼat moketo genone kuome owuon ofuwo, to ngʼatno mawuotho e rieko, oritore maonge hinyruok.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Ngʼat mamiyo jochan ok nochand gimoro, to ngʼat ma gengʼo wangʼe ne jochan noyud kwongʼ mangʼeny.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Ka jaricho oketi e teko mondo otel, ji dhiyo kar pondo; to ka jaricho otho joma kare dhiyo nyime.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
