< Ngeche 24 >
1 Kik nyiego maki gi joricho bende kik iyie chunyi gomb bedo e chokruok margi;
你不要妒忌作惡的人,不要希求與他們共處;
2 nimar chunjegi chano timo mamono to dhogi wacho mana gik makelo chandruok.
因為他們的心靈,只圖謀不軌;他們的嘴唇,只講論是非。
3 Rieko ema igerogo ot, to kuom winjo ogurore mosiko;
因著智慧,家庭得以興建;因著明智,家庭得以穩定。
4 kuom ngʼeyo, utene maiye ipongʼo gi gik moko ma ok yudo yot kod mwandu mabeyo.
各種珍奇可愛的寶物,因著智識可儲藏滿室。
5 Ngʼat mariek nigi teko maduongʼ; to ngʼat man-gi ngʼeyo medo teko;
智慧人勝於壯士,明智人強於勇士;
6 nimar dhiyo e lweny dwaro ni ongʼadni rieko, to bedo gi loch dwaro jongʼad rieko mangʼeny.
因為作戰須有智謀,勝利在於謀士眾多。
7 Rieko bor moyombo ngʼat mofuwo; e kar bura mar alap oonge gi gima onyalo wacho.
為愚昧的人,智慧太高妙;他在城門口,只好不開口。
8 Ngʼat machano gima rach biro ngʼere kaka ja-andhoga.
籌劃作惡的人,可稱為陰險家。
9 Andhoga mar fuwo en richo, to ji mon kod ja-jar ji.
愚人的計謀只是罪惡;狂妄的人為人所憎惡。
10 Ka tekri orumo mipodho e kinde mar lweny, to mano kaka tekri tin!
你若萎靡不振,到災難的日子,必然氣竭力盡。
11 Res jogo mitero kar tho; mak jogo mawuotho ka tangni dhiyo kar yengʼo.
被帶去受死的人,你應拯救他;行將被殺戮的人,你要挽救他。
12 Ka iwacho niya, “Ne ok wangʼeyo gimoro kuom wachni,” donge ngʼatno mapimo chuny dhano ongʼeyo wachno? Donge ngʼat morito kendo ngʼiyo ngimani ongʼeyogo? To donge obiro chulo ngʼato ka ngʼato mowinjore gi timbene?
或許你要說:「看! 我全不知道! 」難道那權衡人心的能不明瞭﹖難道監察你心靈的能不知道﹖他必按每人的作為還報每人。
13 Wuoda, cham mor kich, nimar ober; mor kich moa e pedni mar kich nigi ndhandhu mamit.
我兒,你要吃蜜,因為蜜好;蜂房的蜜,香甜可口。
14 Ngʼe bende ne rieko mit ni chunyi; ka iyude, nitie geno mar ndalo mabiro kuomi, to genoni ok nongʼad oko.
對你的靈魂,智慧也是這樣:你找得了她,必有好前途;你所希望的,決不會落空。
15 Kik ibut ka ngʼat marach mondo iketh od ngʼat makare, kik iyak dalane,
惡惡人對義人的家,不要圖謀不軌;對他的住所,不要加以破壞;
16 kata bedni ngʼat makare ogore piny nyadibiriyo, pod obiro chungo kendo; to joricho igoyo piny gi masira.
因為義人雖七次跌倒,仍然要起來;但是惡人一失足,必陷禍患中。
17 Kik ibed mamor gi masiche mag jasiki, ka ochwanyore, kik iyie chunyi bed mamor;
你的仇人跌倒,且不要高興;他若失足摔倒,且不要心喜;
18 nimar Jehova Nyasaye biro neno kendo golo mirimbe oko kuome.
免得上主看見而不快,因而撤消對他的忿怒。
19 Kik ibed maluor nikech joricho kata kik nyiego maki kod joma timbegi richo,
對作惡的人,你不要動怒;對乖戾之徒,也不必嫉妒;
20 nimar jaricho onge gi geno mar ndalo mabiro, kendo taya mar ngʼat marach ibiro nego.
因為惡人終沒有好前途,惡人的燈必要熄滅。
21 Wuoda, luor Jehova Nyasaye kod ruoth morito piny, kendo kik iriwri gi joma kwede,
我兒,上主和君王,你都要敬畏;對他們二者,皆不可觸怒;
22 nimar ji ariyogo biro kelonegi chandruok apoya nono, to en ngʼa ma dingʼe ni en chandruok manade ma ginyalo kelo?
因為他們的懲罰可突然而至;他們的摧殘,有誰能知曉﹖
23 Magi bende gin weche mag jomariek: Luoro wangʼ kuom ngʼado bura ok ber:
以下是智者的箴言:在判案時,顧及情面,決不公平。
24 Ngʼatno mowachone jaketho niya, “In kare ionge ketho” ji biro kwongʼe to piny kwede.
誰對惡人說:「你是正義的。」人民必罵他,百姓必恨他。
25 To nobed maber gi jogo makumo joma oketho, kendo gweth mogundho nobed kodgi.
按公道加罰的,必事事順遂;美好的祝福,必臨於其身。
26 Dwoko maratiro nyiso ni mano osiepni mar adier.
應答適宜的人,宛如與人接吻。
27 Tiek tijeni ma oko kendo ik puothegi; bangʼ mano, eka iger odi.
你要先在外經營好事業,在田間將工作準備停當,然後纔可建立你的家室。
28 Kik ibed janeno e wach jabuti kaonge gima omiyo, kata tiyo gi dhogi mondo iriambi.
不要輕易作證,反對你的近人;也不要以你的口舌,欺騙他人。
29 Kik iwach niya, “Abiro timone mana kaka osetimona; abiro chulo ngʼatno mana kaka notimona.”
不可說:「人怎樣待我,我怎樣待人;照人之所行,我向他還報。」
30 Nakadho but puoth jasamuoyo, kakadho but puoth olemb mzabibu mar ngʼat maonge gi rieko;
我走過懶惰人的田地,經過愚昧人的葡萄園:
31 kudho notwi kuonde duto, puodho duto noim gi buya, to ohinga mar kidi nomukore.
看,到處是荊棘,滿地是蒺黎,石牆也倒了!
32 Naketo chunya nono gino mane aneno to napuonjora kuom gino mane aneno.
我看了,便心下自思;我見了,取得了教訓:「
33 Nindo matin, ayula wangʼ matin, kwakruok matin kiyweyo,
再睡片刻,再假寐片刻,再抱臂躺臥片刻」──
34 to dhier biro monji ka janjore kendo chan ka jalweny momanore.
這樣,貧窮就要如同竊賊,困乏也要如同武士,向你侵襲。