Ngeche 17
1 Ber bangʼo kuon gi kwe kod mor moloyo ot mopongʼ gi chiemo mathoth kod dhawo.
乾餅一張而平安共食，勝於滿屋佳餚而互相爭吵。
2 Misumba mariek biro bedo gi loch kuom wuowi makwodo wich, kendo obiro yudo pok mar girkeni machal mana gi owetene.
聰明的僕人必能管治任性的兒子，且可與弟兄們共分產業。
3 Dhahabu gi fedha itemo gi mach, to Jehova Nyasaye ema temo chuny.
鍋煉銀，爐煉金，上主煉人心。
4 Ngʼat ma timbene richo chiko ite ne dhok mopongʼ gi richo, ja-miriambo winjo lep mar ajara.
奸詐的人，愛聽胡言亂語；說謊的人，輕信是非長短。
5 Ngʼat ma jaro jochan ochayo Jachwechgi; ngʼat mamor gi masira ok notony ne kum.
嘲笑窮人的是凌辱他的造主；幸災樂禍的，必不能脫免懲罰。
6 Nyikwayo gin osimbo ne joma oti, to jonywol e mor mar nyithindgi.
孫兒是老人的冠冕，父親是兒女的光榮。
7 Lep mar sunga ok owinjore ne ngʼama ofuwo, to en rach maromo nadi lep mariambo ne jaloch!
優雅的言詞，不適宜於愚人；虛偽的狂語，更不宜於君王。
8 Asoya en bilo ne ngʼat machiwe, kamoro amora modhiye, odhi maber.
賄賂在饋贈者眼中，有如寶石；不論他要轉向何方，無往不利。
9 Ngʼat ma umo ketho mewo hera, to ngʼat mamedo timo gima kamano pogo osiepe moherore.
掩飾他人的過錯，可獲得友愛；屢念舊日的過惡，則離間友誼。
10 Puonj mar kwer konyo ngʼat mariek, moloyo chwat nyadi mia ni ngʼat mofuwo.
對明智人一句指責，勝過對愚昧人百次杖擊。
11 Ngʼat ma jaricho ohero mana miero, jaote makwiny ema ibiro orone.
暴徒只求叛亂，但有殘酷使者，奉命前來對付。
12 Ber romo gi ondiek madhako moma nyithinde, moloyo romo gi ngʼat mofuwo ei fupe.
寧願遇見失掉幼子的母熊，不願逢著正在發狂的愚人。
13 Ka ngʼato chulo rach kar ber, rach ok nowe ode.
誰以怨報德，災禍必不離開他的家。
14 Chako dhawo chalo gimuko yawo, emomiyo we wach kapok dhawo owuok.
爭論的開端，如水之破堤；在激辯之前，應極加制止。
15 Jehova Nyasaye mon-gi ngʼama chwako jaketho kata kumo ngʼat maonge ketho.
宣判罪人無罪，判定義人有罪：二者同為上主所憎惡。
16 Ere tiende mondo ngʼat mofuwo obed gi pesa nimar oonge gi dwaro mar bedo mariek?
愚昧的人，既沒有頭腦，手執金錢買智慧，又何益之有﹖
17 En adier ni osiepni nyalo heri kinde duto, to owadu ema konyi e chandruok.
朋友平時常相愛，唯在難中見兄弟。
18 Ngʼat maonge gi rieko ema keto gir singo ne jabute.
常為人擊掌作保，實是個無知之徒。
19 Ngʼat mohero dhawo ohero richo; ngʼat mogero ohinga mabor kelo mana hinyruok.
好爭辯的人，實喜愛罪過；高舉門戶的，必自趨滅亡。
20 Ngʼat man-gi chuny marach ok nyal dhi maber; ngʼat ma lewe riambo podho e chandruok.
誰存心欺詐，不會得幸福；誰搬弄是非，必陷於災禍。
21 Bedo gi ngʼat mofuwo kaka wuowi kelo kuyo; onge mor ni wuoro ma wuon ngʼat mofuwo.
生糊塗孩子的，只有悲哀；糊塗人的父親，毫無樂趣。
22 Chuny mamor en yath maber, to chuny mool tuoyo choke.
愉快的心，是良好的治療；神志憂鬱，能使筋骨枯萎。
23 Ngʼat ma timbene richo yie asoya kama opondo mondo oketh gima kare.
惡人在大衣下受賄賂，是為顛倒正義的判詞。
24 Ngʼat mariek keto rieko mondo otel, to wenge ngʼat mofuwo bayo nyaka giko piny.
精明的人，常面向智慧；愚者的眼，向地極呆望，
25 Wuowi mofuwo kelo kuyo ni wuon mare kod chuny lit ne ngʼat mane onywole.
愚昧的兒子，是他父親的痛苦，是他生母的憂傷。
26 Ok en gima ber kumo ngʼat maonge ketho kata goyo joote nikech dimbruokgi.
科罰無辜，已屬不當；杖責君子，更屬不義。
27 Ngʼat man-gi ngʼeyo konyore gi weche kotangʼ; to ngʼat man-gi winjo wach to ritore maber.
智者必沉默寡言，達人必心神鎮定。
28 Kata ngʼat mofuwo ikwano ka ngʼat mariek ka olingʼ thi; kendo ka ngʼat mongʼeyo ka orito lewe.
愚人不發言，亦可充作智者；若謹口慎言，亦可視為哲人。
