Ngeche 16
1 Chuny dhano chano gik modwaro timo, to dwoko margi aa kuom Jehova Nyasaye.
Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.
2 Yore duto mag dhano nenorene ni longʼo, to Jehova Nyasaye ema ongʼeyo mopondo mag chuny.
Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.
3 Ket gimoro amora mitimo e lwet Jehova Nyasaye, to chenrogi biro dhi maber.
Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.
4 Gik moko duto ma Jehova Nyasaye timo oseketo gikogi, kendo giko mar joricho en tho.
Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.
5 Jehova Nyasaye odagi ji duto man-gi sunga e chunygi. Ngʼe ma malongʼo: Ok ginitony ni kum.
Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.
6 Nikech hera kod adiera ema omiyo richo otimne misango, kuom luoro Jehova Nyasaye miyo ngʼato kwedo richo.
Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.
7 Ka yore ngʼato moro Jehova Nyasaye, to omiyo kata wasike dak kode gi kwe.
Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.
8 Ber bedo gi matin kod tim makare, moloyo mangʼeny kod tim ma ok kare.
Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.
9 E chuny dhano ochano yore, to Jehova Nyasaye ema telone ondamo mage.
Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.
10 Ruoth wuoyo kaka chik mar Nyasaye dwaro, to dhoge ok onego ndhog bura makare.
Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.
11 Rapim mopogore opogore makare aa kuom Jehova Nyasaye, to gik mipimogo manie mifuke gin meke moloso.
Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.
12 Ruodhi mon gi timbe maricho, nikech kom mar loch obedo mana kuom tim makare.
Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.
13 Ruodhi ohero joma wacho adiera kendo gigeno ngʼat mawacho adiera.
Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.
14 Mirimb ruoth en jaote mar tho, to ngʼat mariek biro hoye.
Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.
15 Ka wangʼ ruoth nenore mamor to nitiere ngima, ngʼwonone chalo gi rumbi mag koth e ndalo chwiri.
У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.
16 To ber maromo nade yudo rieko moloyo dhahabu, yiero ngʼeyo tiend wach moloyo fedha!
Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!
17 Yor ngʼat moriere tir kwedore gi richo; ngʼat manono yorene orito ngimane!
Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.
18 Sunga kelo masira, chuny mar ngʼayi kelo chwanyruok.
Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.
19 Ber bedo gi chuny mobolore e dier jochan, moloyo pogo gik moyaki gi josunga.
Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.
20 Ngʼato angʼata mawinjo puonj dhi maber, to ojahawi ngʼatno moketo genone kuom Jehova Nyasaye.
Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.
21 Ngʼat man-gi paro en ngʼat mariek, kendo weche mowacho gin mana puonj.
Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.
22 Winjo wach en soko mar ngima ne jogo man kode, to fuwo kelo kum ne joma ofuwo.
Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.
23 Ngʼat mariek rito weche mawuok e dhoge, kendo wechene mowinjore kelo puonj makare.
Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.
24 Weche mag mor chalo gi mor kich gimit ne chuny kendo gikelo ngima ni choke.
Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.
25 Nitie yo manenore ne dhano ni nikare, to gikone otero mana ngʼato e tho.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
26 Miluma ma jatich nigo miyo otiyo matek, kendo kech makaye miyo omedo tiyo matek.
Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.
27 Ngʼat marach chano timo timbe maricho, to wechene chalo mach mager.
Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.
28 Ngʼat ma timbene richo kelo mana miero, to jakwoth pogo osiepe moherore.
Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.
29 Ngʼat ma ja-mahundu wuondo jabute mi otere e yorno ma ok ber.
Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;
30 Tangʼ gi ngʼat ma buonjo kodi nikech onyalo bet ni ochano timoni marach, ngʼatno maluwo dhoge ochomo timbe maricho.
Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.
31 Lwar en osimbo mar duongʼ to iyude gi ngʼat man-gi ngima makare.
Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.
32 Ngʼat ma terore mos ber moloyo jalweny, ngʼat makweyo mirimbe ber moloyo ngʼat mamonjo dala maduongʼ.
Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.
33 Igoyo ombulu mondo ongʼe gima ditim, to kuom ngʼado weche duto Jehova Nyasaye ema tieko.
Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.
