< Ngeche 15 >
1 Dwoko wach mamuol kweyo mirima, to wach makwiny jimbo ich wangʼ.
Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
2 Lew ngʼat mariek konyore gi rieko, to dho ngʼat mofuwo hulo gik mofuwo.
Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
3 Wenge Jehova Nyasaye ni kuonde duto, karito joricho gi joma beyo.
Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
4 Lep makelo ber en yath mar ngima, to lep mar miriambo omiyo chuny bedo mool.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5 Ngʼat mofuwo chayo kum mar wuon mare, to ngʼat mawinjo ka ikwere nyiso rieko.
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
6 Od ngʼat makare otingʼo mwandu maduongʼ, to pok mar joricho kelo nigi chandruok.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
7 Dho jomariek lando ngʼeyo, to ngʼat mofuwo to wechene obam.
Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8 Jehova Nyasaye odagi misango mar jaricho, to lamo mar ngʼat moriere tir miye mor.
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9 Jehova Nyasaye odagi yore ngʼat marach, to ohero jogo matimo gik makare.
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 Kum malit orito ngʼat maweyo yo, ngʼat masin kikwere biro tho.
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11 Jehova Nyasaye ongʼeyo gik moko matimore, bed ni en Tho kata Kethruok, omiyo dhano ok dipandne paro manie chunye! (Sheol )
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol )
12 Ngʼat ma jasunga dagi puonj, ok odwar mondo ongʼadne rieko gi jomariek.
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
13 Chuny mamor miyo wangʼ bedo gi mor, to chuny mokuyo miyo dhano bedo mool.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14 Chuny mongʼeyo pogo tiend weche dwaro ngʼeyo, to dho ngʼat mofuwo chamo fuwo.
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 Ndalo duto mag ngʼat mahinyore gin thagruok, to chuny mamor ni kod mor mosiko.
Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 Ber bedo gi matin ka iluoro Jehova Nyasaye moloyo mwandu mangʼeny kod koko.
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
17 Ber chamo alot kama hera nitie, moloyo chamo ringʼo machwe kama achaya nitie.
Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
18 Ngʼat ma iye wangʼ piyo medo miero, to ngʼat ma terore mos kweyo dhawo.
Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 Yor jasamuoyo olor gi kuthe, to yor ngʼat moriere tir en yo malach.
Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
20 Wuowi mariek miyo wuon mare mor, to ngʼat mofuwo chayo min mare.
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
21 Fuwo moro ngʼat maonge gi rieko, to ngʼat man-gi winjo wuotho moriere tir.
Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
22 Chenro ok chopi nikech onge puonj makare, to ka giyudo jongʼad rieko mangʼeny to gichopo.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
23 Ngʼato yudo mor e dwoko mowinjore, to mano ber manade kuom wach mochopo e sa midware.
Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24 Yor ngima telo kadhi malo ni ngʼat makare, mondo ogengʼe kik odhi mwalo kar tho. (Sheol )
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol )
25 Jehova Nyasaye muko od ngʼat masungore, to orito kiep dhako ma chwore otho ma ok omul.
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26 Jehova Nyasaye odagi paro mar joricho, to jogo ma chunygi ler miye mor.
Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27 Ngʼat ma jawuoro kelo chandruok ne joode, to ngʼatno mamon gi asoya biro dak amingʼa.
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 Chuny ngʼat makare pimo dwokoge, to dho ngʼat ma timbene richo hulo gik maricho.
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29 Jehova Nyasaye bor gi ngʼat ma timbene richo, to owinjo lamo mar ngʼat makare.
Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
30 Neno mamor kelo mor ni chuny, to wach maber miyo choke bedo gi ngima.
Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
31 Ngʼat machiko ite kikwere biro bedo thuolo e kind joma riek.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 Ngʼat ma ok dew kum ochayore owuon, to ngʼat mawinjo kikwere medo winjo wach.
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 Luoro Jehova Nyasaye puonjo dhano rieko, to bedo mamuol kelo luor.
Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.