Ngeche 12
1 Ngʼat mohero puonj mar rieko ohero ngʼeyo, to ngʼat ma ok winj puonj ofuwo.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 Ngʼat maber yudo pwoch kuom Jehova Nyasaye, to Jehova Nyasaye kwero ngʼat ma timbene richo.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 Ngʼato ok nyal gerore motegno kuom richo, to ngʼat makare ok nyal pudhi.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 Dhako ma kite longʼo en osimbo mar chwore, to dhako ma timbene richo chalo gi nyamuoda manie choke.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 Chenro mar ngʼat makare nikare, to puonj mar joricho en wuondruok.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 Weche mag joricho opondo karito chwero remo, to wach mar joma kare resogi.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Joricho osewiti kendo gilal nono, to od ngʼat makare osiko ogurore motegno.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 Ngʼato ipako kaluwore gi riekone, to jogo man-gi paro mobam ichayo.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Ber bedo dhano adhana, to in gi jatich, moloyo wuondori ni in ngʼato, to ionge chiemo.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 Ngʼat makare chiwo kony ne gik ma jambe dwaro, to timbe mag ngʼwono mag ngʼat marach gin mana gero.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 Ngʼat matiyo e puothe biro bedo gi chiemo mogundho, to ngʼat mabayo abaya onge gi rieko.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 Joricho dwaro gik moyaki mag jogo mamono, to tiend joma kare kelo mwandu.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 Ngʼat marach imako mana gi wuoyone maricho, to ngʼat makare tony ne chandruok.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 Weche mabeyo mawuok e dho ngʼato miyo obedo gi gik mabeyo, adiera, tich mar lwete kelone konyruok.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 Yor ngʼat mofuwo nenorene ni nikare, to ngʼat makare chiko ite ne puonj.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 Ngʼat mofuwo nyiso mirimbe mapiyo, to ngʼat mariek mwonyo ayany.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 Janeno ma ja-adiera chiwo neno mobidhore, to janeno ma hango wach wacho miriambo.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 Weche mag muomruok chwoyo chuny mana kaka ligangla, to lew ngʼat mariek kelo ngima.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 Dhok ma ja-adiera osiko manyaka chiengʼ, to lep mariambo bedo mana kuom kinde machwok.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 Wuond ni e chuny jogo machano timo marach, to mor en mar jogo mohero kwe.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Onge gima rach manyalo biro ni ngʼat makare; to joricho ni kod thagruok mathoth.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Jehova Nyasaye mon kod dhok mariambo, to omor gi jogo ma jo-adiera.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 Ngʼat mariek orito ngʼeyone e iye, to chuny joma ofuwo wuoyo ma ok opimo.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 Tich matek miyo ngʼato bedo gi duongʼ, to nyawo gikone en tich mar misumba.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Chuny maparore miyo ngʼato bedo mool, to wach mamuol jiwe.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 Ngʼat makare dak gi osiepene e yo mowinjore, to yor ngʼat marach terogi kama rach.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 Jasamuoyo ok nyal yudo dwarone, to jakinda maratego ongʼeyo ber gige.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 Yo makare nitie gi ngima, e yorno nitie ngima mochwere.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
