Kwan 31
1 Jehova Nyasaye nowacho ne Musa niya,
上主訓示梅瑟說：「
2 “In kaachiel gi jo-Israel dhi uked gi jo-Midian, eka bangʼe ibiro tho miluw bangʼ kwereni.”
你應在米德楊人身上為以色列子民報仇，以後你就要歸到你親族那裡去。」
3 Omiyo Musa nowacho ne jo-Israel niya, “Yieruru jou moko mondo odhi oked gi jo-Midian kendo gitiek mirimb Jehova Nyasaye kuomgi.
梅瑟於是吩咐人民說：「你們要選拔壯丁，武裝起來，準備作戰，進攻米德楊，在他們身上為上主雪仇。
4 Goluru ji alufu achiel achiel moa e dhoot ka dhoot mar Israel.”
以色列每支派應派遣一千人出征作戰。」
5 Omiyo ji alufu apar gariyo noikore ne lweny, kowuok e dhout Israel duto ka gigolo ji alufu achiel achiel.
這樣，每支派出一千人，以色列的部隊共有一萬二千武裝出征的人。
6 Musa noorogi e lweny ji alufu achiel e dhoot ka dhoot, ka gin gi Finehas wuod Eliazar, ma jadolo, mane otingʼo gik moa ei kama ler mar lemo kod turumbete michiwogo ranyisi.
梅瑟就派遣他們──每支派一千人，出征作戰，並派遣大司祭厄肋阿匝爾的兒子丕乃哈斯與他們同去，手內帶著聖器和發號令的喇叭，
7 Negikedo gi Midian, mana kaka Jehova Nyasaye nochiko Musa, kendo neginego chwo duto.
他們遂照上主對梅瑟所吩咐的，攻擊了米德楊，殺了所有的男子。
8 Moko kuom joma nonegi ne gin Evi, Rekem, Zur, Hur kod Reba mane gin ruodhi abich mag Midian. Bende neginego Balaam wuod Beor gi ligangla.
除這些被殺的以外，還殺了米德楊五個王子：厄威、勒耿、族爾、胡爾和勒巴；也用刀殺了貝敖爾的兒子巴郎。
9 Jo-Israel nomako mond jo-Midian kod nyithindo kendo ne giyako kweth mag jamni, dhok, kod gik moko duto mag jo-Midian.
以色列子民俘虜了米德楊人的婦女和幼童，掠奪了他們所有的牲畜、羊群和財產；
10 Ne giwangʼo miech jo-Midian mane gidakie, kaachiel gi kuondegi mag bworo.
火燒了他們所住的一切城邑和營寨。
11 Negikawo gik moko duto ma oyaki kod mane ope, kaachiel gi ji kod jamni,
以後把一切所搶所奪之物，人和牲畜都帶走，
12 kendo negikelo joma ne omaki, gik mane ope kod mane oyaki ne Musa gi Eliazar ma jadolo kod oganda jo-Israel e kargi mar bworo mantiere e pewe Moab, man but Jordan loka mar Jeriko.
把俘虜和所搶所奪之物，帶到梅瑟和大司祭厄肋阿匝爾以及以色列子民全會眾那裡，即帶到耶里哥的對面，約但河邊，摩阿布曠野中的營盤那裡。
13 Musa gi Eliazar jadolo kod jotend oganda duto nodhi mondo orom kodgi e oko mar kambi.
梅瑟和大司祭厄勒阿匝爾以及會眾各首領，都到營外歡迎他們。
14 Musa nokecho gi jotend lweny duto; mago mane otelo ne migawo mar lweny mar alufe alufe kod mag miche miche mane odwogo koa e lweny.
梅瑟對作戰回來的軍官、千夫長和百夫長大發忿怒，
15 Nopenjogi niya, “Angʼo momiyo useyiene mon mondo obed mangima?”
向他們說：「你們為什麼還讓這一些婦女活著﹖
16 Gin e joma noluwo puonj Balaam kendo gin ema negimiyo oganda mar jo-Israel oweyo Jehova Nyasaye kuom gima notimore Peor, mane omiyo masira onego jo-Jehova Nyasaye.
看正是她們聽了巴郎的話誘惑了以色列子民，在培敖爾事件上違背了上主，致使災禍降在上主的會眾身上。
17 Omiyo neguru yawuowi duto. Kendo uneg dhako moro amora moseriwore gi dichwo,
今應將所有的男童殺死，將所有認識過男人，與男人同過房的女人，都一律殺掉。
18 to uwe nyiri duto mapok ongʼeyo chwo.
至於那些沒有與男人來往同過房的女童，可為你們保留。
19 “Un duto ma usenego ngʼato angʼata kata mulo ngʼato angʼata motho nyaka ubed oko mar kambi kuom ndalo abiriyo. To e odiechiengʼ mar adek kod mar abiriyo nyaka upwodhru uwegi kendo upwodh jogo mumako.
你們應七天住在營外；你們和你們的俘虜，凡殺過人，或接觸過屍首的，應在第三天和第七天上取潔；
20 Pwodhuru lewni duto kaachiel gi gimoro amora molos gi pien, molos gi yie diel kata mago molos gi bao.”
對所有的衣服、皮具、毛織品和木器，都應行取潔禮。」
21 Eka Eliazar jadolo nowacho ne jolweny mane odhi e lweny niya, “Chik mane Jehova Nyasaye omiyo Musa ema:
大司祭厄肋阿匝爾對作戰回來的軍隊說：「這是上主吩咐梅瑟的法令：
22 Gik machalo gi dhahabu, fedha, mula, nyinyo, chuma
金銀、銅、鐵、錫、鉛，
23 kod gimoro amora ma mach ok nyal wangʼo noleny e mach, eka enopwodhgi mi gibed maler. To bende nyaka luokgi gi pi mondo gibed maler. Omiyo gimoro amora ma mach ok nyal lenyo nyaka luok gi pigno.
凡能耐火之物，應經過火，再以取潔水取潔，才算潔淨；凡不能耐火之物，應經過水洗。
24 Kochopo odiechiengʼ mar abiriyo to ulwok lepu kendo ubiro bedo maler. Bangʼe unyalo biro e kambi.”
第七天應洗你們的衣服，你們才算潔淨，然後方可回營。」
25 Jehova Nyasaye nowacho ne Musa niya,
上主又訓示梅瑟說：「
26 “In gi Eliazar jadolo kod jotend anywola mag oganda nyaka kwan ji duto kod jamni mane ope.
你和厄肋阿匝爾司祭以及會眾的家長，應統計一下掠奪的勝利品，無論是人或牲畜，
27 Nyaka upogi gik mane ope maromre ne joma nodhi e lweny kod joma nodongʼ.
然後把勝利品平分，一半給出征作戰的兵士，一半給其餘全體會眾。
28 Kuom mago mopogne jolweny mano kedo, goluru ni Jehova Nyasaye achiel kuom mia abich bed ni gin ji, dhok, punde, rombe kata diek.
由出征作戰的兵士所得的一分中，抽出五百分之一，不論是人、牛、驢或羊，奉獻給上主；
29 Kawuru nus mar pokni kendo umi Eliazar jadolo kaka chiwo ne Jehova Nyasaye.
把所取出的交給厄肋阿匝爾司祭，作為屬於上主的獻儀。
30 Kuom nus mar pok jo-Israel kawuru achiel kuom piero abich, bed ni gin ji, dhok, punde, rombe, diek kata jamni mamoko. Chiwgi ne jo-Lawi ma tijgi en rito hekalu mar Jehova Nyasaye.”
由以色列子民分得的一半中，應抽出五十分之一，不論是人、牛、驢、羊，或是其他牲畜，交給那些在上主會幕內服務的肋未人。」
31 Omiyo Musa kod Eliazar jadolo notimo kaka Jehova Nyasaye nochiko Musa.
梅瑟和厄肋阿匝爾司祭就照上主吩咐梅瑟的做了。
32 Kuom gik mane ope, jolweny nokawo rombe alufu mia auchiel gi piero abiriyo gabich,
作戰部隊所掠奪的物品，尚存的戰利品，計有羊六十七萬五千隻，
33 dhok alufu piero abiriyo gariyo,
牛七萬二千頭，
34 punde alufu piero auchiel gachiel,
驢六萬一千匹；
35 kod nyiri alufu piero adek gariyo mane pok ongʼeyo chwo.
人口，尚未與男人來往同過房的女人，計有三萬二千。
36 Nus mar gik mane ope mane omi joma ne odhi kedo e lweny ne gin: rombe alufu mia adek gi piero adek gabiriyo gi mia abich,
出征作戰所得的一半，計羊三十三萬七千五百隻；
37 pok mar Jehova Nyasaye ne gin rombe mia auchiel gi piero abiriyo gabich;
由這些羊中，給上主作獻儀的，為六百七十五隻；
38 kuom dhok alufu piero adek gauchiel, pok mar Jehova Nyasaye ne gin dhok piero abiriyo gariyo;
牛三萬六千頭，給上主作獻儀的，為七十二頭；
39 kuom punde alufu piero adek gi mia abich, pok mar Jehova Nyasaye ne gin punde piero auchiel gachiel;
驢三萬五百匹，給上主作獻儀的，為六十一匹；
40 kuom ji alufu apar gauchiel, pok mar Jehova Nyasaye ne gin ji piero adek gariyo.
人口一萬六千，給上主作獻儀的，為三十二人。
41 Musa nomiyo Eliazar jadolo ma kor Jehova Nyasaye, kaka Jehova Nyasaye nochiko Musa.
梅瑟就照上主對他所吩咐的，將取出作為上主獻儀的一份，交給了厄肋阿匝爾司祭。
42 Nus mar pok mar jo-Israel mane Musa ogolo kuom joma nodhi e lweny ne chalo kama:
至於梅瑟分配給以色列子民的那一半，即與作戰的兵士平分出來的，
43 nus mar pok mar oganda ne gin rombe alufu mia adek gi piero adek gabiriyo gi mia abich,
那屬於會眾的一半，計有羊三十三萬七千五百隻，
44 dhok alufu piero adek gauchiel,
牛三萬六千頭，
45 punde alufu piero adek gi mia abich,
驢三萬五百匹，
46 kod ji alufu apar gauchiel.
人口一萬六千。
47 Kuom nus pok mar jo-Israel, Musa noyiero achiel kuom piero abich mar ji kod jamni, mana kaka Jehova Nyasaye nochike, mi nomiyogi jo-Lawi, ma tijgi ne en rito hekalu mar Jehova Nyasaye.
梅瑟照上主對他所吩咐的，由屬於以色列子民的這一半，抽出五十分之一的人和牲畜，交給了那些在上主會幕內服務的肋未人。
48 Eka jotelo mane orito migepe mag jolweny, jotelo mag alufe alufe kod jotelo mag miche miche, nodhi ir Musa
出征作戰的軍官，千夫長和百夫長，來到梅瑟前，
49 mi owachone niya, “Jotichni osekwano kar romb jolweny man e lwetwa, kendo onge kata achiel kuomgi molal.
對他說：「你的僕人們調查了所屬的作戰士兵，一個也沒有少。
50 Omiyo wasekelo mich ne Jehova Nyasaye kuom gik molos gi dhahabu mane wayako kaka; thiwni, manyonge, tere, stadi kod tigo mondo omi wapwodhrego e richo e nyim Jehova Nyasaye.”
為此我們每人將所獲得的金器，如臂鐲、腕鐲、戒指、耳環和項鏈，獻於上主作獻儀，好在上主面前為我們贖罪。」
51 Musa kod Eliazar jadolo noyie okawo dhahabugo irgi, ma gin gik mothedhi maber.
梅瑟和厄肋阿匝爾司祭由他們手中接受了這一切金製物品。
52 Dhahabu duto mane oa ir jotend lweny mag alufe alufe kod mago mag miche miche mane Musa kod Eliazar jadolo ochiwo kaka mich ne Jehova Nyasaye pekgi ne romo kilo mia ariyo.
千夫長和百夫長獻給上主作獻儀的金子，共計一萬六千七百五十「協刻耳。」
53 Jalweny ka jalweny noyako mana gima orome.
兵丁所掠奪的東西，各歸己有。
54 Musa kod Eliazar jadolo nokawo dhahabu koa kuom jotend jolweny mag alufe alufe kod mago mag miche miche mi negiterogi e Hemb Romo kaka rapar mar jo-Israel e nyim Jehova Nyasaye.
梅瑟和厄肋阿匝爾司祭遂將由千夫長和百夫長所收下的金子，帶入會幕內，好使上主記念以色列子民。
