Mathayo 20
1 “Nimar pinyruodh polo chalo gi wuon puodho mane owuok gokinyi kogwen, mondo ondik ji mane biro tiyone e puothe mar mzabibu.
天国如一位家主，清早出去雇请工人到他的葡萄园工作。
2 Nowinjore kodgi ni nobiro chulogi dinari achiel ngʼato ka ngʼato kuom odiechiengʼno, eka noorogi e puothe mar mzabibu.
他和工人说定一天的工钱是一个银币，然后派他们去葡萄园。
3 “Kar sa adek nowuok oko mi noneno jomoko kochungʼ e chiro ka gibudho abudha.
大约九点钟，他又出门看见还有人闲站在街市上。
4 Nowachonegi ni, ‘Un bende dhiuru uti e puotha mar mzabibu, kendo abiro chulou gimoro amora mowinjore.’
于是就对他们说：‘你们也到葡萄园来吧，我会给你们合理的工钱。’
5 Omiyo negidhi. “Nochako owuok oko kar sa auchiel gi sa ochiko kendo notimo kaka notimo mokwongo.
于是他们便去工作了。大概在正午和下午三点钟，他又出门做同样的事。
6 Kar sa apar gachiel bende nowuok oko, kendo nochako oyudo mana ka jomoko pod ochungʼ achungʼa kanyo. Nopenjogi ni, ‘Angʼo momiyo usebedo ka uchungʼ achungʼa ka odiechiengʼ duto maonge gima utim?’”
下午五点钟左右，他再出去，看见还有人站着，就问他们：‘你们为什么整天站在这里不去工作？’
7 Negidwoke niya, “‘Nikech onge ngʼama osemiyowa tich nyaka chakre okinyi.’ “Nowachonegi ni, ‘Un bende dhiuru uti e puotha mar mzabibu.’
他们回答：‘没有人用我们。’他说：‘你们也到葡萄园来吧。’
8 “Kane ochopo odhiambo, wuon puoth mzabibu nowachone nyapache ni, ‘Luong jotich mondo ichulgi misachgi, kichako gi joma ne ondiki achien mogik, eka idok ir joma nondiki mokwongo.’
到了黄昏，葡萄园主对工头说：‘把工人都叫来，给他们工钱，从最后来的开始，最先来的排在最后。’
9 “Jotich mane ondiki kar sa apar gachiel odhiambo nobiro kendo moro ka moro kuomgi noyudo dinari achiel.
那些下午五点钟才开始做工的人来了，每个人都领到一个银币。
10 Omiyo ka joma nondiki mokwongo nobiro, negigeno yudo mangʼeny. To moro ka moro kuomgi bende noyudo mana dinari achiel.
最先做工的人也来了，以为会多得一点，但每个人都领到一个银币。
11 Kane giyude, negichako ngʼur gi wuon puodho,
于是他们就埋怨家主，说：
12 kagiwacho ni, ‘Joma ne ondiki achien mogikgi osetiyo kuom sa achiel kende, to isemiyo gidoko marom kodwa, wan mwasetingʼo pek tich ka watiyo odiechiengʼ duto gi chiengʼ makech.’
‘我们一整天都在烈日之下劳作，这些后来人只工作了一个小时，却得到跟我们一样的工钱。’
13 “To nodwoko achiel kuomgi ni, ‘Osiepna, onge gima rach ma asetimoni. Donge ne iyie ni itiyone dinari achiel?
家主回答他们说：‘朋友，我并没有亏待你。你我不是讲定了一个银币吗？
14 Kaw chudoni mondo idhi. An awuon ema ayiero mondo ami ngʼat mane ondiki achien mogik chudo maromre gi mari.
拿你的工钱走吧！我给后来人的报酬和你们一样，我想这样做。
15 Donge an-gi ratiro mar timo gima adwaro gi pesana? Koso nyiego omaki koda nikech angʼwon?’
难道我不可以照自己的想法使用我的财物吗？还是因为我想做善事，你就不高兴呢？’
16 “Kuom mano joma ni chien mogik nobed mokwongo, to joma okwongo nobed chien mogik.”
因此，先来者将在后，在后者将在前。”
17 Kane oyudo Yesu dhi Jerusalem, nokawo jopuonjre apar gariyo otero tenge kendo nowachonegi niya,
耶稣去耶路撒冷的途中，把十二门徒带到一边，一边走一边说：
18 “Eri wadhi nyaka Jerusalem, kendo Wuod Dhano ibiro ndhogi mi chiw e lwet jodolo madongo gi jopuonj chik. Gibiro ngʼadone buch tho,
“我们现在要去耶路撒冷，人子要被交给祭司长和宗教老师，他们会定他死罪，
19 mi gichiwe ne joma ok jo-Yahudi mondo ojare, ochwade kendo ogure. To chiengʼ mar adek nochier mobed mangima kendo!”
把他交给异教徒凌辱鞭打，钉在十字架上。但他第三天就会复活。”
20 Eka min yawuot Zebedi nobiro ir Yesu kaachiel gi yawuote, kendo bangʼ goyo chong-gi piny e nyime, ne gikwaye ni otimnegie ngʼwono.
这时，西庇太之子的母亲带着她的两个儿子前来见耶稣，跪在耶稣面前求他。
21 Yesu nopenjogi niya, “En angʼo mudwaro?” Nowachone niya, “Gol chik mondo moro ka moro kuom yawuota ariyogi obi obed kodi e pinyruodhi, moro e badi korachwich to machielo e badi koracham.”
耶稣问她：“你想要什么？”她说：“求你下令，让我这两个儿子进入你的王国，一个坐在你的右边，一个坐在你的左边。”
22 To Yesu nowachonegi niya, “Ok ungʼeyo gima ukwayo. Bende unyalo madho kikombe ma adhi madhoni?” Negidwoke niya, “Wanyalo.”
耶稣回答：“你们知道自己在求什么吗？我将要喝的东西，你们能喝吗？”他们回答：“能，我们能喝。”
23 Yesu nowachonegi niya, “Kikombena to en adier ni ubiro methoe, to bedo e bada ma korachwich kata ma koracham ok an ema achiw. Kuondego gin mag joma Wuora ochano negi chon.”
他对他们说：“你们当然会喝我所喝之物，但坐在我左右的权利并非我所能赐予，我父决定赐给谁，就赐给谁。”
24 Ka jopuonjre apar mamoko nowinjo wachno, to ne gisin gi jowete ariyogo.
其他十个门徒听见了，对这兄弟二人很恼怒。
25 To Yesu noluongogi duto kaachiel mowachonegi niya, “Ungʼeyo ni jotelo mag joma ok jo-Yahudi rito jogegi gi angʼenge, kendo jotendgi madongo tiyogi githuon,
耶稣把他们叫过来，说：“你们知道各国都有统治者管制，有强大领袖管辖。
26 un to ok un kamano. Kar timo kamano to ngʼato angʼata madwaro bedo maduongʼ e dieru nyaka bedi jatichu,
但你们不会如此。谁想在你们中间成为统治者，就会成为你们的奴仆。
27 kendo ngʼato angʼata madwaro bedo ngʼat mokwongo nyaka bed misumbau,
谁想在你们中间为首，就会变成奴隶。
28 mana kaka Wuod Dhano ne ok obiro mondo ji otine, to nobiro mondo otine ji, kendo mondo ochiw ngimane obed gima iwarogo ji mangʼeny.”
正如人子来，并非为了被他人服侍，而是为了服侍他人，以自己的生命，来赎众人之命。”
29 Kane oyudo Yesu gi jopuonjrene koro wuok Jeriko, oganda maduongʼ noluwe.
他们离开耶利哥的时候，许多人跟着耶稣。
30 To muofni ariyo mane oyudo obet e bath yo kane owinjo ni Yesu ne kadho machiegni kanyo, nokok matek niya, “Ruoth, Wuod Daudi, yie ikechwa!”
有两个盲人坐在路旁，听说耶稣经过就喊叫：“主啊，大卫的子孙，可怜一下我们吧！”
31 Oganda nokwerogi monyisogi ni gilingʼ, to gin koro eka negimedo kok matek moloyo niya, “Ruoth, Wuod Daudi, yie ikechwa!”
民众告诉他们不要出声，他们却愈加放声喊叫：“主啊，大卫的子孙，可怜我们吧！”
32 Omiyo Yesu nochungʼ kendo noluongogi ire, mopenjogi niya, “Angʼo mudwaro mondo atimnu?”
耶稣站住，叫他们过来，说：“要我为你们做什么呢？”
33 Negidwoke niya, “Ruoth, wadwaro ni wanen.”
他们说：“主啊，求你让我们看见。”
34 Yesu nokechogi, mi nomulo wengegi. Gikanyono negichako neno, kendo ne giluwe.
耶稣怜悯他们，触摸他们的眼睛后，他们立刻看到，于是开始跟随耶稣。
