Mariko 5
1 Negingʼado nam nyaka loka e gwengʼ miluongo ni Gerasi.
他们到了海的另一边，进入格拉森人的地区。
2 Kane Yesu owuok e yie, to ngʼat moro man-gi jochiende manodak e kar liete noromone.
耶稣下船时，就有一个恶灵附体之人，从墓地向着他们走来。
3 Ngʼatni nodak kar yiko joma otho, kendo onge ngʼat mane nyalo make mi tweye kata mana gi nyororo.
那人住在坟墓中间，从来没有人能束缚他，即使锁链也不行。
4 Nikech nosebedo ka itweyo lwetene gi tiendene to nyoroche mane itweyego nochodo achoda mi ongʼiny matindo tindo chumbe mane iridogo tiendene. Koro ne onge ngʼato ma tekre ngʼeny mane nyalo make.
人们经常用脚镣和锁链锁住他，但他会挣断锁链，弄碎脚镣，始终没有人能制伏他。
5 Otieno gi odiechiengʼ duto ngʼatni ne wuotho e kind liete kendo e gode man machiegni koywagore matek kendo kongʼolore gi kite.
他昼夜不停地在坟墓里和山野间喊叫，用尖锐的石头割自己的身体。
6 Kane oneno Yesu kabiro gi kuma bor, noringo odhi ire mopodho piny e nyime.
远远看见耶稣，他就跑过去跪在耶稣面前，
7 Nogoyo koko gi dwol maduongʼ mogik niya, “Yesu Wuod Nyasaye Man Malo Moloyo, angʼo milaro koda? Kuongʼri ne Nyasaye ni ok ibi sanda!”
大声呼叫：“至高上帝之子耶稣，你又能拿我怎么办呢？向上帝发誓，你不会叫我受苦。”
8 Noyudo Yesu osewacho ne jachien marachno niya, “Aa kuom ngʼatni!”
耶稣命令恶灵离开那男人，
9 Eka Yesu nopenje niya, “Nyingi ngʼa?” Nodwoke niya, “Nyinga Oganda, nikech wangʼeny.”
然后问他：“你叫什么名字？” 他回答：“我是‘群魔’，因为我们的数量众多。”
10 Eka nochako sayo Yesu mondo kik oriembgi gia e gwengʼno.
他再三央求耶稣，不要把他们从那地方赶走。
11 To noyudo kweth maduongʼ mag anguro moko kwayo e bath got mane ni machiegni kanyo.
附近的山坡上有一大群猪，大约有两千头，正在吃东西。
12 Jochiendego nosayo Yesu kawacho niya, “Orwa ir anguro ka mondo wadhi wadonj eigi.”
恶灵求耶稣说：“把我们打发到猪群身上吧。”
13 Yesu nomiyogi thuolo mi jochiendego nowuok kuom ngʼatno mi gidonjo ei angurogo. Kwethgo duto ma kar rombgi ne nyalo chopo alufu ariyo, noringo matek koluwo aridiridi mochomo nam mi giduto ne githo ei pi.
耶稣答应了他的要求。将所有恶灵引出来，送到猪群里去。于是那群猪闯下山崖，掉在海里淹死了。
14 Jokwadh angurogo noringo oa mine gidhi gitero wach ne ji duto modak e dala kendo e gwengʼno gima nosetimore, omiyo jogo duto nobiro mondo gin bende gineye gi wangʼ-gi.
猪倌跑开了，到城里和乡村奔走相告，人们纷纷过来查看发生了什么事。
15 Kane gibiro ir Yesu, negineno ngʼat ma yande jochiende mangʼeny sandono kobet piny kanyo korwakore maber kendo pache nikare mi luoro nomakogi.
他们来到耶稣跟前，看见那曾被恶灵附体之人坐在那边。这个曾被众多恶灵附体之人已经穿上了衣服，神志清醒。眼前的一幕让大家害怕！
16 To jogo mane oneno gima notimore nonyiso ji gik moko duto mane osetimore ne ngʼat mane nigi jochiende kendo ne anguro bende.
有些人曾目睹这个恶灵附体之人的遭遇，也亲眼见到那群猪的下场，于是将其告诉新来的人。
17 Kuom mano jogo nosayo Yesu mondo oa e gwengʼ-gi.
他们开始要求耶稣离开他们的地区。
18 Kane oyudo Yesu donjo e yie, ngʼat mane jachien sando mane oyudo osechangono nosaye mondo oyie odhi kode.
耶稣上船的时候，那个曾被魔鬼附体之人求他，希望一路跟随。
19 To Yesu notame kawachone niya, “Dog dala ir joodi mondo inyisgi gik madongo ma Ruoth osetimoni, kendo kaka osekechi gi kech maduongʼ.”
但耶稣拒绝了，对他说：“回自己家吧，告诉大家主为你做了一件多么伟大的事，他如何怜悯你。”
20 Omiyo ngʼatno nowuok odhi mi nochako lando e gwenge mag Dekapoli konyiso ji gik ma Yesu nosetimone. Ji duto nowuoro wechego.
于是那人走了，开始在低加波利地区讲述耶稣为他所做的伟大善行，众人纷纷称奇。
21 Kane Yesu osengʼado nam gi yie mi odok loka machielo, oganda maduongʼ nolwore.
耶稣又坐船返回，来到湖的另一侧，一大群人围拢过来。
22 Eka ngʼat moro ma jatend sinagogi ma nyinge Jairo nobiro kanyo. Kane oneno Yesu nogoyo chonge piny e tiende
这时来了一位名叫睚鲁的会堂主管，看见耶稣后，马上俯伏在他脚前，
23 kosaye niya, “Nyara matin tuo dwa tho, yie ibi mondo iket lweti kuome mondo ochangi odok mangima.”
恳求他说：“我的小女儿快要死了，请你来将手放在她身上，把她救活吧。”
24 Omiyo Yesu nowuok modhi kode. Oganda maduongʼ ne luwo bangʼ Yesu kothungʼe koni gi koni.
耶稣和他一起走了，众人跟着他，簇拥着他。
25 To dhako moro ne ni kanyo mane osebedo ka iye chwer kuom higni apar gariyo.
有一个女人患了十二年的血漏病，
26 Dhakoni nosechandore miwuoro e lwet jothieth mathoth kendo nosetieko mwandu duto mane en-go to ne ok oyudo resruok. Kar chango to tuone nosiko ka medore.
曾看过很多医生，受了许多苦，花光了所有积蓄，但仍毫无起色，甚至越来越严重。
27 Kane owinjo humb Yesu, nobiro gi yo katoke ei oganda kendo nomulo riak lawe,
她听见耶稣的事，就从耶稣身后的人群中走出来，抚摸耶稣的衣服。
28 koparo e chunye niya, “Kata ka anyalo mulo mana riak lawe to abiro chango.”
她对自己说：“只要摸到他的衣服，我就必痊愈。”
29 Iye machwer nochok gikanyono mi nowinjo e dende ni ochango.
于是她的血漏立刻停止，感觉自己的身体已经治愈。
30 E sa nogo Yesu nongʼeyo ni teko osewuok kuome. Nolokore mi ochomo oganda, kopenjogi niya, “En ngʼa momulo lepa?”
这个过程中，耶稣感到有一股力量从他身体流走，于是转过身问民众：“谁摸了我的衣服？”
31 To jopuonjrene nodwoke niya, “Ineno ka ji olwori moketi diere to pod ipenjo apenja ni, ‘En ngʼa momulo lepa?’”
门徒对他说：“看看这么多人簇拥你，你问‘谁触摸我’又是什么意思？”
32 Yesu nomedo ngʼicho ei oganda mondo one ngʼat mane omule.
耶稣环顾四周，看到了刚才触摸他衣服的女人。
33 Kane dhakono ongʼeyo e chunye gima nosetimorene, nobiro mopodho e tiend Yesu kotetni gi luoro kendo nonyise adier man kuome duto.
那女人意识到自己身上发生的事情，于是走上前匍匐在耶稣面前，告诉他实情。
34 Yesu nowachone niya, “Nyara yieni osechangi. Dhi gi kwe kendo chandruokni mondo orum chuth.”
耶稣对她说：“我的女儿，你对我的信心治愈了你，平安地回去吧，你的病已经完全好了。”
35 Kane oyudo Yesu pod wuoyo, jomoko nobiro moa e od Jairo ma jatend sinagogi. Negiwachone Jairo niya, “Nyari osetho, angʼo momiyo pod ichando Japuonj?”
耶稣说话的时候，有人从会堂主管的家赶来。他们说：“你的女儿已经死了，不必再麻烦老师了。”
36 Ka ok osedewo wach jogo, Yesu nowachone jatend sinagogi niya, “Kik iluor, bed gi yie.”
但耶稣并未在意这番话，就对会堂主管说：“不要怕！相信我好了！”
37 Yesu koro ne ok oyie mondo ngʼat moro oluwe makmana Petro gi Jakobo kod Johana owadgi Jakobo.
他向主管家中走去，但不许别人跟随，只带了彼得、雅各和雅各的弟弟约翰。
38 Kane gichopo e dala jatend sinagogi, Yesu noyudo ka dala otimo koko; ka ji ywak kendo goyo nduru matek.
他们来到会堂主管的家，耶稣看见许多人哭泣哀号，一片混乱，
39 Nodonjo ei ot mopenjogi niya, “Koko gi nduru ni manade? Nyathi ok otho, onindo aninda.”
他走进去对众人说：“为什么大哭大嚷呢？这小女孩没有死，只是睡着了。”
40 To jogo nonyiere anyiera. Kane osegologi oko duto, nokawo wuon nyathi gi min-gi kaachiel gi jopuonjre mane ni kode, mi odonjo kodgi nyaka iye kuma nyathi ne nitie.
众人嘲笑他。耶稣让众人离开，带着孩子的父母和三名门徒，进入孩子的房间。
41 To nomako lwet nyathi manyakono mi owachone niya, “Talitha koum!” (tiende ni, “Nyako matin, anyisi ni aa malo!”)
耶稣拉着小女孩的手，对她说：“大利大，古米！”（意为：小女孩，起来吧！）
42 Sano sano nyakono nochungʼ malo mochako wuotho e dier ot (ne en ja-higni apar gariyo). Ji duto nohum nono kuom gima notimoreno.
这十二岁的女孩就立刻站起来开始行走，众人惊讶万分。
43 To Yesu nosiemogi matek ni kik ginyis ngʼato moro amora gima nosetimore, bangʼe nonyisogi ni mondo gimi nyakono gimoro ocham.
耶稣严厉地嘱咐他们，不要让其他人知道这事，又告诉他们给女孩吃点东西。
