< Luka 4 >
1 Yesu, kopongʼ gi Roho Maler, noa Jordan, kendo notere gi Roho nyaka e thim,
А Исус, пълен с Святия Дух, когато се върна, от Йордан, бе воден от Духа из пустинята четиридесет дена,
2 kama jachien notemee kuom ndalo piero angʼwen. Kuom ndalo piero angʼwen-go ne ok ochamo gimoro e ndalogo duto, to bangʼ ka ndalogo noserumo kech nokaye.
дето бе изкушаван от дявола. И не яде нищо през тия дни; и като се изминаха те, Той огладня.
3 Satan nowachone niya, “Ka in Wuod Nyasaye adier, nyis kidini olokre kuon.”
И дяволът Му рече: Ако си Божий Син, заповядай на тоя камък да стане хляб.
4 Yesu nodwoke niya, “Ondiki ni, ‘Dhano ok bed mangima nikech chiemo kende.’”
А Исус му отговори: Писано е: "Не само с хляб ще живее човек, [но с всяко Божие слово"].
5 Eka Satan notere kama otingʼore malo kendo ka diemo wangʼ nono nonyise pinjeruodhi duto mag piny.
Тогава, като Го възведе [на една планина] на високо и Му показа всичките царства на вселената, в един миг време, дяволът Му рече:
6 To nowachone niya, “Abiro miyi loch mag pinjegi duto gi duongʼ-gi, nimar osemiyagi, kendo anyalo chiwogi ne ngʼato angʼata, madwaro.
На тебе ще дам всичката власт и слава на тия царства, (защото на мене е предадена, и аз я давам комуто ща),
7 Omiyo ka igoyo chongi piny ma ilama, to magi duto biro bedo magi.”
и тъй, ако ми се поклониш, всичко ще бъде Твое.
8 Yesu nodwoko niya, “Ondiki ni, ‘Lam Jehova Nyasaye ma Nyasachi kendo en kende ema itine.’”
А Исус в отговор му каза: Писано е, "На Господа твоя Бог, да се кланяш, и само Нему да служиш".
9 Eka Satan notere Jerusalem kendo nomiyo ochungo e osuch hekalu malo mogik. Eka nowachone niya, “Ka in Wuod Nyasaye to chikri piny.
Тогава Го заведе в Ерусалим, постави Го на крилото на храма и Му рече: Ако си Божий Син, хвърли се от тук долу;
10 Nimar ondiki niya, “‘Obiro miyo malaika mage chik nikech in mondo oriti maber;
защото е писано:
11 gibiro tingʼi malo e lwetgi, mondo kik ichwany tiendi e kidi.’”
и на ръце ще Те дигат, да не би да удариш о камък ногата Си".
12 Yesu nodwoko niya, “Ondiki bende ni, ‘Kik item Jehova Nyasaye ma Nyasachi.’”
А Исус в отговор му рече: Казано е: "Да не изпиташ Господа, твоя Бог".
13 Kane Satan osetieko temgi duto, noweye nyaka kinde moro machielo.
И като изчерпи всяко изкушение, дяволът се оттегли от Него за известно време.
14 Yesu nodok Galili gi teko mar Roho, kendo wachne nolandore e gwenge duto moluoro Galili.
А Исус се върна в Галилея със силата на Духа; и слух се разнесе за Него по цялата околност.
15 Nopuonjo e sinagokegi, kendo ji duto nopake.
И той поучаваше по синагогите им; и всички Го прославяха.
16 Nodhi Nazareth kuma nodonge, kendo chiengʼ Sabato nodhi e sinagogi, kaka nobedo kite kendo nochungo mondo osom.
И дойде в Назарет, дето беше отхранен, и по обичая Си влезе в синагогата един съботен ден и стана да чете.
17 Nomiye kitap Isaya janabi, ka oelogo, noyudo kama nondikie ni:
И подадоха Му книгата на пророк Исаия; и Той, като отвори книгата, намери мястото дето бе писано:
18 “Roho mar Jehova Nyasaye ni kuoma, nikech osewira moyiera, mondo ayal Injili ne joma odhier. Oseora mondo aland ne joma otwe ni gin thuolo, kendo ni muofni ni oyaw wengegi, ne joma isando ni ogonygi,
"Духът на Господа е на Мене, Защото Ме е помазал да благовестявам на сиромасите; Прати Ме да проглася освобождение на пленниците, И прогледване на слепите, Да пусна на свобода угнетените,
19 bende ni mondo aland ni ma e higa mar ngʼwono mar Jehova Nyasaye.”
да проглася благоприятната Господна година".
20 Eka noumo kitabuno, mi nochiwe ni jatich, kendo nobedo piny ka wenge ji duto e sinagogi ne ngʼiye matek,
И като затвори книгата, върна я на служителя и седна; а очите на всички в синагогата бяха впити в Него.
21 to nochako kowachonegi niya, “Kawuono ndikoni chopo kare ka uwinjo.”
И почна да им казва: Днес се изпълни това писание във вашите уши.
22 Ji duto nowuoyo maber kuome kendo negiwuoro ahinya weche mag ngʼwono manowuok e dhoge. Negipenjo niya, “Donge ngʼatni en wuod Josef?”
И всички му засвидетелствуваха, чудещи се на благодатните думи, които излизаха из устата Му. И думаха: Тоя не е ли Йосифовият син?
23 Yesu nowachonegi niya, “Adier chutho ubiro wachona ngeroni ni, ‘Jathieth, changri iwuon! Tim e dalau ka gigo ma wasewinjo ni ne itimo Kapernaum.’”
А той им рече: Без друго ще Ми кажете тая поговорка: Лекарю, изцери себе си; каквото сме чули, че става в Капернаум, стори го и тука в Своята родина.
24 Nodhi nyime kowacho niya, “Awachonu adiera, onge janabi mirwako e dalagi owuon.
И пак рече: Истина ви казвам, че никой пророк не е приет в родината си.
25 Adier awachonu ni ne nitie mon ma chwogi otho mangʼeny e Israel e kinde mar Elija, kane polo olor kuom higni adek gi nus kendo ne nitie kech mager e piny kuonde duto.
А казвам ви наистина, много вдовици имаше в Израил в дните на Илия, когато се затвори небето за три години и шест месеца, и настана голям глад по цялата земя;
26 To kata kamano ne ok oor Elija ir moro kata achiel kuomgi, to makmana dhako ma chwore otho e dala mar Zarefath e gwengʼ Sidon.
а нито при една от тях не бе пратен Илия, а само при една вдовица в Сарепта Сидонска.
27 Bende ne nitie ji mangʼeny e Israel mane nigi dhoho e kinde mar Elisha janabi to onge kata achiel mane opwodhi makmana Naaman ja-Siria kende.”
Тъй също много прокажени имаше в Израил във времето на пророк Елисея; но никой от тях не бе очистен, а само сириецът Нееман.
28 Ji duto mane ni e sinagogi ne mirima mager omako kane giwinjo wechegi.
Като чуха това тия, които бяха в синагогата, всички се изпълниха с гняв,
29 Negia malo mine giriembe gigole oko mar dala kendo tere e geng got kama nogerie dalano mondo gidhire olwar piny.
и, като станаха, изкараха Го вън из града, и заведоха Го при стръмнината на хълма, на който градът им беше съграден, за да Го хвърлят долу.
30 Kata kamano nowuotho awuotha kokadho e kind oganda modhi kuma nodhiyoe.
Но Той мина посред тях и си отиде.
31 Eka nodhi Kapernaum, dala manie Galili, kendo chiengʼ Sabato nochako puonjo ji.
И слезе в Галилейския град Капернаум и поучаваше ги в съботен ден;
32 Negiwuoro puonjne, nikech wechene ne nigi teko.
и учудваха се на учението Му, защото Неговото слово беше с власт.
33 To e sinagogi ne nitie ngʼat moro mane nigi jachien marach. Ngʼatni noywak kogoyo koko matek kowacho niya,
И в синагогата имаше човек, хванат от духа на нечист бяс; и той извика със силен глас:
34 “En angʼo midwaro timo kodwa, Yesu ja-Nazareth? Isebiro mondo itiekwa koso? Angʼeyo ngʼama in, in Ngʼat Maler Mar Nyasaye!”
Ех, какво имаш Ти с нас, Исусе Назарянине? Нима си дошъл да ни погубиш? Познавам Те Кой си Ти, Светият Божий.
35 Yesu nokwere matek niya, “Lingʼ thi! Wuogi ia kuome!” Eka jachien nogoyo ngʼatno piny e nyimgi duto kendo nowuok ma ok ohinye.
Но Исус го смъмра, казвайки: Млъкни и излез из него. И бесът, като го повали насред, излезе из него, без да го повреди никак.
36 Jogo duto nowuoro kendo negipenjore niya, “Ma puonj manade? Kuom teko maduongʼ kod loch, ochiko koda ka jochiende kendo giwuok.”
И всички се смаяха, и разговаряха се помежду си, думайки: Какво е това слово, дето Той с власт и сила заповядва на нечистите духове, и те излизат?
37 To humb Yesu ne olandore e alwora duto kuonde mokiewo gi gwengʼ mane entie.
И слух се разнесе за Него по всичките околни места.
38 Yesu noa e sinagogi kendo nodhi e dala Simon. Koro min chi Simon ne nigi tuo midhusi matek, kendo ne gikwayo Yesu mondo okonye.
И като стана та излезе от синагогата, влезе в Симоновата къща. А Симоновата тъща беше хваната от силна треска; и молиха Го за нея.
39 Omiyo nodhi mokulore bute kendo nochiko midhusi mondo oa kendo midhusi noweye. Nochungo oa malo mapiyo kendo nochako miyogi chiemo.
И Той, като застана над нея, смъмра треската, и тя я остави; и на часа стана та им прислужваше.
40 Kane chiengʼ podho, ji nokelo ne Yesu ji duto mane nigi tuoche mopogore opogore, kendo noketo lwetene kuom moro ka moro, mochangogi.
И когато залязваше слънцето, всички, които имаха болни от разни болести, доведоха ги при Него; а Той, като положи ръце на всеки от тях, изцели ги.
41 Moloyo mano, jochiende nowuok oa kuom ji mangʼeny, ka goyo koko niya, “In e Wuod Nyasaye!” To nokwerogi kendo ne ok oyiene jochiendego mondo owuo nikech negingʼeyo ni en e Kristo.
Още и бесове с крясък излизаха из мнозина, и казваха: Ти си Божия Син. А Той ги мъмреше, и не ги оставяше да говорят, понеже знаеха, че Той е Христос.
42 Kane piny oru, Yesu nodhi kar kende. Ji ne manye to kane gibiro kama ne entie, negitemo tame mondo kik owegi.
И като се съмна, Той излезе и отиде в уединено място; а народът Го търсеше, дохождаше при Него и искаше да Го задържи, за да си не отива от тях.
43 To nowacho niya, “Nyaka ayal Injilini mar pinyruoth Nyasaye e mier moko bende, nikech ma emomiyo noora.”
Но Той им рече: И на другите градове трябва да благовестя Божието царство, понеже за това съм изпратен.
44 To nodhi nyime koyalo e sinagoke mag Judea.
И проповядваше в галилейските синагоги.