< Luka 19 >

1 Yesu nodonjo Jeriko, kendo nowuotho kokadho e dier dalano.
耶稣走进耶利哥城,穿城而过。
2 Ngʼato ne nitie kanyo ma nyinge Zakayo; ne en jasol osuru maduongʼ kendo ne en ja-mwandu.
有一个名叫撒该的税吏长,非常富有。
3 Ne odwaro neno ni Yesu en ngʼa, to nikech ne en nyadundo ne ok onyal, nikech oganda ne ngʼeny.
他想看看耶稣到底是谁,但在人群中,身材矮小的他无法看见。
4 Omiyo noringo odhiyo motelo kendo noidho yadh ngʼowu mondo onene, nikech Yesu ne biro kalo kanyo.
于是他跑到前面,爬上一棵无花果树,想在耶稣经过的时候看看他的样子。
5 Kane Yesu ochopo kanyo, nongʼiyo malo kendo nowachone niya, “Omiyo Zakayo, nolor piny piyo. Tinendeni nyaka abed e odi.”
耶稣走到这里后往上一看,对他说:“撒该,快下来,今天我要住在你家中。”
6 Omiyo Zakayo nolor mapiyo kendo norwake gi mor e ode.
撒该马上爬下来,高兴地迎接耶稣到他家去。
7 Ji duto mane oneno ma nochako ngʼur kagiwacho niya, “Osedhi bedo wendo jaricho!”
众人见状议论纷纷:“他竟要住在这样的罪人家中!”
8 To Zakayo nochungo malo kendo nowachone Ruoth niya, “Ne Ruoth! Sani kendo koroni abiro chiwo nus mar giga ne jochan, to kapo ni ne asewuondo ngʼato e gimoro amora, abiro chule ka adwokone maromo nyadingʼwen.”
撒该站着对主说:“主啊,你看,我正在把一半的家财分给穷人,如果我曾欺骗谁,就会四倍奉还!”
9 Yesu nowachone niya, “Kawuono warruok osebiro e odni, nikech ngʼatni bende en nyakwar Ibrahim.
耶稣说:“今天这栋房子迎来了救赎,他也是亚伯拉罕的子孙。
10 Nikech Wuod Dhano nobiro mondo omany kendo owar jogo manolal.”
因为人子来寻找和拯救的就是迷失之人。”
11 Kane pod giwinjo wachni, nodhi nyime kogoyonegi ngero, nikech nochiegni gi Jerusalem, kendo ji ne paro ni pinyruoth Nyasaye biro betie mapiyo.
众人专心听着耶稣的话。由于这里接近耶路撒冷,加上民众都认为上帝之国即将出现,于是耶稣就讲了一个故事。
12 Nowacho niya, “Ngʼat moro marahuma nodhi e piny mabor mondo oyiere ruoth eka bangʼe oduogi.
他说:“从前有一个贵族,他离开家去远方接受王位加冕,然后再回到家。
13 Omiyo noluongo jotichne moko apar kendo ne omiyogi silingʼ alufu achiel, achiel. Nowachonegi ni, ‘Lokuru ohala gi pesagi, nyaka chop aduogi.’
他叫了自己的十个仆人来,将钱平分给他们,然后说:‘你们用这钱去做投资,一直到我回来。’
14 “To joge nosin kode kendo negioro joote modhiyo ire mondo giwach ni, ‘Ok wadwar ngʼatni mondo obed ruodhwa.’
但这国家的人都憎恨他,于是派一个代表跟过去,说:‘我们不想这个人做王统治我们。’
15 “Kata kamano, ne okete ruoth, kendo nodok dala. Kendo noluongo jotichne mane omiyo pesa, mondo oyud ni en ohala manade magiseyudo.
贵族获得王位后返回,然后将那些拿钱投资的仆人召来,询问他们做投资的收益情况。
16 “Ngʼat mokwongo nobiro kendo nowacho ni, ‘Ruoth, silingʼ alufu achiel, osenywolo silinge alufu apar moko.’
第一个仆人上前说:‘主人,你的钱已经赚了十倍。’
17 “Ruoth nodwoko ni, ‘Isetimo maber, jatichna maber! Nikech isebedo ngʼat mogen e gima tin ahinya, koro bed jarit mier madongo apar.’
国王说:‘做得好,你是个好仆人,因为你证明了在小事上很忠心,我现在派你去管理十座城。’
18 “Ngʼat mar ariyo nobiro kendo nowacho ni, ‘Ruoth, silingʼ alufu achiel osenywolo silinge alufu abich moko.’
第二个过来说:‘主人,你的钱已经赚了五倍。’
19 “Ruodhe nodwoke ni, ‘Bed jarit mier madongo abich.’
国王说:‘我派你去管理五座城。’
20 “Eka jatich machielo nobiro kendo owacho ni, ‘Jaduongʼ, silingʼ alufu achiel eri, ne asekane kapande kaboyogo gi nanga.
另一个仆人走进来说:‘主啊,你看,这是你的钱,现在还给你。我用布包着它,确保安全。
21 Ne aluori, nikech in ngʼat makoch. In ikawo gino mane ok ikano, kendo ikayo mano mane ok ichwoyo.’
你是个严厉的人,我很害怕你。我怕你会拿走不属于你的东西,会收走你没有种下的作物。’
22 “To Ruodhe nodwoke ni, ‘Abiro ngʼadoni bura koluwore kod gima iwacho, in jatich marach! Kara in ne ingʼeyo ni an ngʼat makoch, kendo ni akawo gima ne ok akano, bende akayo gima ne ok achwoyo!
国王回答:‘我要根据你这番话来审判你。你知道我很严厉,会拿走不属于我的东西,会收走我没有种下的作物。
23 Marangʼo ne ok iketo pesanano e od keno, mondo kane aduogo, to ne anyalo kawe gi ohande.’
那你为什么不把我的钱存入银行,等我回来的时候,就可以连本带息取回来?’
24 “Eka nowachone jogo mane ochungo kanyo ni, ‘Kawuru silinge alufu achiel ugol kuome kendo umi jalno man-gi silingʼ alufu apar.’
国王对身边站着的仆人说:‘把他的钱拿走,交给那赚了十倍的人。’
25 “Negiwacho ni, ‘Jaduongʼ donge en-gi silingʼ alufu apar.’
侍卫说:‘但主人,他已经有了十倍的钱了。’
26 “Nodwoko ni, ‘Awachonu ni ngʼato ka ngʼato man-go nomedne mi nobed gi mogundho, to ngʼatno ma ongego, kata mano ma en-go nomaye.
国王说:‘告诉你们吧,那些已经有的,还会有更多。没有的,现在有的也会被拿走。
27 To keluru wasikago ka mane ok dwar mondo abed ruodhigi mondo uneg-gi e nyima.’”
至于那些不愿意我做国王统治他们的敌人,现在把他们拉到这里来,当着我的面杀掉!’”
28 Bangʼ ka Yesu nosewacho mani, nodhi nyime, kochomo Jerusalem.
耶稣讲完这个故事,就继续向前朝着耶路撒冷走去。
29 Ka koro nochiegni chopo e miech Bethfage kod Bethania manie Got Zeituni, nooro jopuonjrene ariyo, nowachonegi niya,
快到伯法其和伯大尼时,他来到了橄榄山,在那里叫来两名门徒,对他们说:
30 “Dhiuru e dala man nyimu cha, to ka udonjo e iye, to ubiro nwangʼo nyathi kanyna mapok ngʼato oidho nyaka nene kotwe kanyo. Gonyeuru kendo ukele ka.
“你们到前面的村子去,进去后会看见有一个地方拴着一头从未有人骑过的小驴,解开它的绳子,把它牵来。
31 Kapo ngʼato openjou ni, ‘Angʼo momiyo ugonye?’ Udwoke ni, ‘Ruoth dware.’”
如果有人问为什么解开它,你们就说:‘主需要它。’”
32 Jogo mane oor motelo nodhi kendo negiyude mana kaka nosenyisogi
两名门徒出发了,后来发生的一切与耶稣所说如出一辙。
33 Kane oyudo gigonyo nyathi kanynano, wuon nopenjogi, “Angʼo momiyo ugonyo nyathi kanyna?”
他们解开小驴的时候,驴主人问:“你们为什么解开它?”
34 To jopuonjre nodwoke mayot niya, “Ruoth dware.”
他们说:“主需要它。”
35 Negikele ir Yesu, ma gipedho lepgi e diengʼe nyathi kanyna kendo negiketo Yesu kuome.
门徒把小驴牵到耶稣那里,把自己的衣服搭在驴背上,耶稣坐在上面。
36 Kane owuotho odhi, ji nopedho lepgi e yo.
耶稣骑驴前行,众人把自己的衣服铺在路上。
37 Kane ochopo machiegni gi kama yo kadhogo e tiend Got Zeituni, oganda maduongʼ mar jopuonjre nochako pako Nyasaye gi ilo kod dwol maduongʼ kuom honni duto mane giseneno niya,
当他走近耶路撒冷,这里也是橄榄山的下山路,门徒们因为看见了所有神迹,开始充满喜悦地大声赞美上帝。
38 “Ogwedh Ruoth mabiro e nying Jehova Nyasaye!” “Kwe obedi e polo, kendo duongʼ obed e polo malo!”
他们大声喊:“奉主之名前来的王,赞颂你!愿和平降临天堂,愿荣耀降临至高天堂!”
39 Jo-Farisai moko ei oganda nowachone Yesu niya, “Japuonj, kwer jopuonjreni!”
民众中有几个法利赛人对他说:“老师,不要让你的门徒说这些!”
40 Nodwoko niya, “Awachonu ni, kata ka dine gilingʼ, to kitegi biro goyo koko.”
耶稣说:“我告诉你们,他们若保持沉默,石头就要呼喊了!”
41 Kane osudo machiegni gi Jerusalem kendo moneno dala maduongʼno noywage,
耶路撒冷越来越近了,耶稣看见这座城,开始为之哭泣,
42 kowacho niya, “Ka dine in iwuon bed ni ingʼeyo tinendeni gima nyalo keloni kwe, to koro ogengʼore ne wangʼi.
他说:“我真希望你们——就是你们啊,在今天能知道通往平安的路,但都隐藏起来了,你们看不到。
43 Ndalo biro chopo ma wasiki biro goyoni agengʼa kolwori, kendo kunyoni bur koni gi koni.
时间一到,你们的仇敌就会包围过来,搭建斜坡攻击你们,把你们团团围住,困住你们,
44 Ginigoyi piny, in gi nyithindi ei ohingani ok giniwe kidi moro ewi wadgi, nikech ne ok ingʼeyo kinde mane Nyasaye biroe iri.”
他们会彻底摧毁你们,还有你们的孩子。所有的石头建筑都会轰然倒塌,因为你们在救赎到来之刻拒绝接受。”
45 Eka nodonjo e hekalu kendo noriembo oko joma ne uso gik moko.
耶稣走进神庙,赶走做买卖之人,
46 Nowachonegi niya, “Ondiki ni, ‘Oda nobed od lamo;’to un to useloke ‘kar chokruok mar jomecho.’”
他对他们说:“经文上记着:‘我的殿将用于祷告’。你们却把它变成贼窝了。”
47 Ndalo ka ndalo nopuonjo e hekalu. To jodolo madongo, jopuonj chik kod jotelo mag ji netemo mondo ginege.
然后他每天都在神庙里教导众人。祭司长、宗教老师和首领都想杀害他,
48 To ne ok ginyal yudo yo mar timo kamano, nikech ji duto norwako wachne.
但又不知道如何下手,因为众人都围着他并聆听。

< Luka 19 >